Foto: Freepik, ekvektor
Na Facebooku je 15. jula 2024. godine objavljen videosnimak (arhivirano) “eksperimenta” u kom je na pljeskavicu izlivena tečnost nalik na rastopljeni metal. Prilikom dodira tečnosti s hranom stvara se plamen koji se, međutim, ne uspijeva održati. Čini se da tečnost “klizi” s površine pljeskavice, odnosno njenih dijelova.
Snimak je objavljen uz opis kojim se sugeriše da “brza hrana” nije probavljiva, jer “rastopljena lava” ne može da “razgradi burger”.
Ako rastopljena lava ne može da razgradi brzu hranu, mislite li da vaš sistem za varenje može?
Šta su činjenice?
Snimak “eksperimenta” s hamburgerom dijelio se i van našeg govornog područja, o čemu je još 2016. godine pisala američka platforma za provjeru činjenica Snopes, kao i web stranice IFLScience i Science alert.
Kako navode ove platforme, snimak potječe s YouTube kanala Tito 4e. Verzija snimka objavljena 11. marta 2016. godine na ovom nalogu (arhivirano) traje značajno duže, skoro četiri minuta. U opisu snimka objašnjeno je da prikazuje “polivanje rastaljenog parčeta bakra na Big Mac”. Kadrovi koji se dijele kod nas počinju na 0:20 minutu.
Na YouTube kanalu Tito 4e objavljeno je više snimaka u kojima je rastaljeni bakar izliven na različitu hranu i predmete. U opisu kanala navodi se:
Moji videozapisi uglavnom su o topljenju bakra i izlivanju na razne stvari. Ako volite gledati kako stvari gore, onda ste na pravom mjestu. Takođe sam talio predmete od aluminija i bakra. Tačka topljenja aluminija je 1.221°F (660,3°C), a bakra 1.984°F (1.085°C).
Snimak s pljeskavicom i otopljenim bakrom ipak ne dokazuje ništa o probavljivosti brze hrane. Na stranici IFLScience objašnjeno je da snimak zapravo demonstrira Leidenfrostov efekat – fizički fenomen koji nastaje pri kontaktu tečnosti i nekog predmeta koji je znatno hladniji ili topliji od nje.
Ovaj fenomen zapravo je poznat kao Leidenfrostov efekat i ne tiče se samo bakra, već bilo koje tečnosti u kontaktu s drugim objektom koji ima radikalno drugačiju temperaturu.
Ako lava iznenada eruptira u vodu, temperaturna razlika uzrokuje da se voda koja neposredno okružuje [lavu] pretvori u paru. Ovaj sloj pare izoluje vruću lavu od ostatka vode, sprečavajući je da naglo proključa. Na kraju, sloj pare nestaje kako se temperatura između lave i vode izjednačava – ponekad eksplozivno.
U slučaju rastaljenog bakra, on pada na površinu daleko hladnije i donekle vlažne pljeskavice pa se naglo razvija sloj pare. To dovodi do toga da se kapljice bakra odbijaju i padaju s pljeskavice bez da je oštete. Izlijevanje vode na temperaturi blizu ključanja na pljeskavicu ne bi imalo isti učinak; temperaturna razlika između vode i hamburgera ne bi bila dovoljno velika da proizvede Leidenfrostov efekat.
Snopes daje isto objašnjenje snimka u svojoj analizi. Ova platforma navodi i da bi se rezultati prikazani u snimku vjerojatno mogli ponoviti s bilo kojom pljeskavicom (ili sličnim prehrambenim artiklom). Snopes ukazuje i na snimak (arhivirano) u kom je odrezak preliven rastopljenim bakrom i u kom tekući metal takođe klizi s mesa.
Suprotno tvrdnjama iz analizirane objave, “brza hrana” je bez ikakve dileme probavljiva. Milioni ljudi koji je svakodnevno konzumiraju imali bi ozbiljne i momentalne zdravstvene probleme kada to ne bi bio slučaj. Ipak, to ne znači da je zdrava i preporučiva za svakodnevnu konzumaciju. Ljudi se često okreću ovakvom načinu ishrane zbog pristupačnosti, niže cijene i ukusa. Ipak, “brza hrana” obično ima niske nutritivne vrijednosti, visok sadržaj kalorija, šećera i masti, i njena česta konzumacija može negativno uticati na zdravlje.
Dakle, snimak vrućeg tekućeg metala na pljeskavici nije nikakav dokaz da je “brza hrana” neuništiva, odnosno neprobavljiva. Radi se demonstraciji iz sfere fizike. Stoga tvrdnja da snimak pokazuje takvo nešto dobija ocjene manipulisanje činjenicama i pseudonauka.
(Raskrinkavanje.ba)