То је учинио изјавивши да би "побједа Русије у конфликту у Украјини значила пораз НАТО -а". Дакако, и до данас смо знали да САД и НАТО ратују против Русије, на још увијек индиректан начин, али је генсек Сјеверноатлантске алијансе то данас званично и признао, вјероватно ненамјерно.
У том смислу, када неко разматра ефекте и домете досадашњег тока руске операције, треба да има у виду да највећа словенска земља против себе има тридесетак држава предвођених САД -ом. Те државе нуде огромне војне капацитете, обавјештајне податке, сателите, као и велики број добровољаца украјинској војсци. Но, и поред свега тога - Русију не могу поразити. Већ ће Русија поразити њих.
Када говоримо о рату САД -а, НАТО -а и колективног Запада против Руске Федерације, словенства и православља, не смијемо занемарити можда и кључни аспект у таквом специјалном рату, а који се састоји у медијским лажима и манипулацијама. Иако сам о датим стварима нашироко писао, ради се о непресушној теми. Како редовно пратим западне мас-медије, из различитих држава Европе и САД, немогуће је не уочити исту нит, исти шаблон медијских манипулација и дезинформација, као и прикривања истине. Није лако одољети утиску да се ради о једној Невидљивој руци која свим тим медијима суштински управља. Та Невидљива рука је један од основних инструмената специјалног рата против Русије, словенства и православља
Рецимо, који је јуче био основни манипулативни наратив западних медија, након руске демонстрације моћи?
Сљедећи: "Русија бомбардује цивиле, вртиће и школе, масакрира недужне грађане. Руско бомбардовање је симбол њене немоћи и кукавичлука, тј. њених неуспјеха на терену против украјинске војске. Руска војска је крајње исцрпљена и деморалисана, а ускоро ће јој прифалити муниције и ракета, итд..." Овом треба додати да данас, рецимо, док је руска војска поновила јучерашњу акцију опсежног бомбардовања украјинских критичних инфраструктура, западни медији дуго нијесу о томе ништа ни извјештавали, прикривајући истину. Тек су поподне дали неке, прилично штуре, информације о моћној акцији.
А како, у реалности, стоје ствари? Јучерашња и данашња руска акција, што је уосталом у складу и са досадашњим током специјалне војне операције, осмишљена је да проузрокује што је могуће мањи број цивилних жртава. Замислите само: испаљено је више од стотину моћних пројектила, разарања су била огромна, док је цивилних жртава било запањујуће мало. Русија је гађала војне објекте, критичну инфраструктуру, енергетска постројења. Учинила је огромну штету украјинском режиму и његовим покровитељима, али је цивилних жртава било невјероватно мало (иако је у неком идеалном свијету и само једна жртва - превише). О томе западни медији ћуте, боље речено - искривљују истину, ругају се истини. Јер би изношење истине манифестовало моралну супериорност руске војске и руководства у односу на украјинску и западну страну.
Што се тиче руског "недостатка муниције и ракета", будалаштине коју традиционално износи британска тајна служба, ствари стоје овако: према званичним подацима америчке војске од прије неког времена, Русија има толико ракета да би могла сваког дана узастопно, у периоду од шест мјесеци да изводи акцију као што је била јучерашња. Наравно, та процјена не узима у обзир производњу нових пројектила која се такође свакодневно дешава. Руски извори муниције и наоружања су огромни, готово непресушни.
Толико за данас о западним средствима дезинформисања.
Јучерашња демонстрација силе новоименованог команданта Суровикина још једном недвосмислено показује да ће Русија побиједити у овом рату. Питање је само: колико ће сукоб трајати и уз колике жртве. То највише зависи од будућих потеза америчке администрације и свих оних који су најодговорнији за избијање овог братоубилачког рата.