DŽONI DEP u filmu o NATO AGRESIJI na Srbiju: "Želim da svet vidi!"

Izvor/medij: Srbija danas
Ocjena: Klikbejt
Raskrinkano u: Johnny Depp u (naslovima o) filmu o NATO bombardovanju

Film o bombardovanju će biti preveden na osam jezika

Početkom marta, na više od 100 lokacija u Srbiji sa Kosovom i Metohijom, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i širom Balkana, odnosno svuda gde su mogle da stignu čestice osiromašenog uranijuma i hemijsko zagađenje, počeće snimanje dokumentarnog filma o posledicama bombardovanja 1999. godine.

Film o bombardovanju će biti preveden na osam jezika, a pregovara se da se u filmu pojave Nikita Mihalkov i Džoni Dep. Posle premijere u Srbiji, na 20. godišnjicu agresije, 24. marta 2019. godine, planirano je prikazivanje širom sveta, pa i u zemljama NATO alijanse.

Neće to biti klasičan dokumentarac sa faktima i svedocima 78 dana agresije, već priča sa više slojeva. Film će obuhvatiti stradanje, životne priče žrtava bombardovanja, kako onih koje su zaustavile bombe, tako i onih koji umiru i umiraće od odloženog dejstva projektila sa kancerogenim osiromašenim uranijumom, ili izlivanja piralena u našu zemlju i vodu.

 

Džoni Dep

Džoni Dep

Foto: Profimedia

 

- Želim da svet kroz ovaj film vidi koga su bombardovali, da mi nismo ni "loši momci", ni "divljački narod" na Balkanu, nego narod stare kulture koji je svetu dao Teslu, Pupina, Milutina Milankovića - objašnjava producent filma, Nemanja Nedeljković.

U filmu će biti predstavljeni dokazi o ekološkoj katastrofi, ne samo u Srbiji, već na prostoru čitavog Balkana, a uključiće se i stručnjaci iz nekih od najpoznatijih svetskih naučnih institucija.

Česi traže da vlada povuče priznanje lažne države Kosovo

Jedan od ciljeva filma je da se, makar i sa zakašnjenjem od dve decenije, ogoli tadašnja agresorska propaganda i razbije predstava o Srbima kao divljačkom narodu, u svetlu u kojem su u svetu tada prihvatana objašnjenja da se ubijanje dece može podvesti pod kolateralnu štetu.

- Zasad postoje argumentovane i osnovane sumnje zašto bi trebalo ispitati posledice agresije, koje se, pre svega, ogledaju u povećanom broju obolelih od malignih bolesti, leukemije, steriliteta, autoimunih bolesti za koje ne postoji drugo objašnjenje osim nekog velikog incidenta kao što je NATO agresija. Smrtnost od leukemije je povećana za 139 odsto, duplo je veći broj obolele dece od malignih bolesti od proseka u Evropi - kaže proferoska Nada Grujučić.

Članak indeksiran 19. 02. 2018 Zadnji put osvježen prije 7 mjeseci
Raskrikavanje.rs Istinomjer.ba Analiziraj.ba NewsMavens.com