Само црне репрезентације могле су играти у финалу ОИ.
Видели смо да су овогодишње ОИ од отварања па све до затварања у потпуности биле настрана представа и промоција сатанистичких агенди.
Највећи спортови на ОИ, међу којима је свакако и мушка кошарка, имали су посебан третман.
То се најбоље видело на утакмици између Србије и САД-а, где није победио бољи већ онај који је представљен као надмоћнији у другом смислу.
С тога бронзана медаља репрезентације Србије још јаче сија.
Србија никако није могла да победи САД-е јер је велико финале резервисано за црне екипе у којем места за већинске белце није могло да буде.
То је један од делова агенде уништења беле расе а Србија је била једина репрезентација која није имала црног играча у екипи.
У том истом САД-у белци ће изгубити статус већине до 2044. године.
Већ данас, у 31 од 100 америчких велеградова, бела деца су мањина а још 2021. године бела деца су постала мањина у свим већим америчким вртићима.
И Европа је сведок потпуног демографског колапса белих народа.
Пратећи овај тренд бело британско становништво постаће мањина 2064. године а Енглеска и Велс нису већински хришћанске земље од 2022. године.
Африка у којој хиљаде деце сваке године умре од глади, болести и ринтања по рудницима, главни је резерват из кога се деценијама регрутује олимпијско робље.
Док се код нас олимпијски победници дочекују на балконима, у Африци је ситуација нешто другачија.
Такмичаре из Африке који учествују на ОИ презире већина афричког становништва, јер се они за грам злата користе за прикривање бедног положаја у коме се налази афричка популација.
Тај став се поклапа гледајући и на наше олимпијце који су на дочеку постројени у политичке сврхе а кад је почело скандирање против Рио Тинта публици су морали да окрену леђа.
Маратонци из Африке тако су међу првима постали тегљачи шоу бизниса и фигуре за реализацију циљева светских моћника.
Они су они прави правцати гладијатори ХХI века.
На овим ОИ први пут је виђено да је један Американац освојио прво место а да није први прешао циљну линију.
Рачунар је ипак израчунао да је у трци на 100 метара он био бржи за чак 5 хиљадинки.
Међународни олимпијски комитет од свог настанка је у служби настраности и он се само прилагођава времену.
Не заборавимо да женска кошаркашка репрезентација Србије у својим редовима већ 5 година има Американку, зна се које боје коже.
Јер ето, у Србији изгледа нема довољно талента.
Онај ко се побуни против тога, моментално ће бити оптужен за расизам, као што је већ неколико наших кошаркашица и оптужено.
То вуче и питање чему онда ОИ и међународна такмичења а верујем да већина људи више воли да нашу репрезентацију представљају презимена као што су Јанковић, Поповић, Ђорђевић, него Андерсон.
Да нас представља неко кога познајемо, са ким можемо да се идентификујемо, неко ко личи на нас.
Сада кроз ОИ и спорт то хоће да мењају и полако праве нову религију стапањем маса, праве потпуно нови поглед на човека.
Мењају схватање људске нарави и природе те постављају систем вредности без вредности.
Иначе, одбијање мешања са другим расама није расизам јер не желе баш све земље да имају своју Легију странаца...
Пише: Деки РС