Галијашевић је истакао да нема сумње да је Влада САД потпуно свесна виталног интереса Русије да се одбрани од непријатељски оријентисаног, агресивног НАТО-а, али да то не признаје.
Према његовим речима, Руска Федерација то није ни очекивала.
„Не постоји стратешки нити оперативно-тактички документ ове организације, а да у њему Русија није дефинисана као војни и геополитички непријатељ. Тог непријатеља, НАТО је врло ефикасно притискао, окруживао и у тако прецизно дефинисаном непријатељском дворишту инсталисао своје ефективе и војне потенцијале“ – указао је Галијашевић.
Иако је одговор Русије стигао у завршници овог процеса, указује Галијашевић, ипак је довео у питање целокупни вишедеценијски посао НАТО-а, па су САД због тога реаговале огорчено, бесно и нервозно, мада одлично знају шта се то сада дешава у Украјини и зашто.
„Уклонити, већ најављену НАТО пријетњу из Украјине са свога прага, почистити центре за развој оружја за масовно уништење, биохемијске лабораторије под контролом Пентагона и онемогућити развој нуклеарних потенцијала, за Русију је представљало питање опстанка државе у њеним границама и постојећем формату“ – рекао је Галијашевић за портал „ИН4С“.
Свакако, наставио је он, циљеви су и заштитити угрожене, свакодневно нападане становнике Доњецка и Луганска, као и стратешку позицију Крима које је слободном вољом и на референдуму захтевало повратак у окриље територијалног интегритета Русије и, на крају, извршити демилитаризацију и денацификацију Украјине.
Галијашевић напомиње да се и то дешава у складу са плановима и одбрамбеном доктрином Русије.
Он сматра да би Русија могла примијенити и мере властите заштите, примјењујући стратегију западних сила које у тежњи за дестабилизацијом једне државе – једног свијета, упорно и јавно убацују моћно, убојито оружије у руке нацистичких фанатика и тврдокорних шовиниста.
„Како би то изгледало када би Русија одлучила да јавно убрза ирански нуклеарни програм или да помогне Бразилу, Венецуели и Куби да то остваре и буду заштићени? Како би изгледао свијет када би Русија наоружала Египат и Сирију хиперсоничним оружијем? Или када би такве моћне оружане системе који су непревазиђени у свету, доставила својим партнерима и пријатељима на Балкану…“ – упитао је Галијашевић.
Да ли би то, пита се он, отрезнило Немачку која своје оружије лиферује према руским границама и интересима, када би се суочила са претњама из комшилука?
„Русија није скуп бедуина и арапске сиротиње или талибана који трпе деценијама америчке бомбе и њихову војну силу. Американци дођу, униште, разоре, некада остану двадесет и више година, па се врате својој кући да размисле и одлуче ко ће бити следећа мета њихове разбојничке политике. А, Арапи и талибани наставе свој живот из почетка“ – истакао је Галијашевић.
Русија, међутим, додао је он, није таква слаба држава – већ је способна и штитећи себе, поступити баш као Американци, Британци, Немци и Французи, па и донети моћно оружје у њихово, западно, до данас мирно двориште.
„На Западу би морали осетити понекад озбиљну зебњу пред могућношћу да нека моћна сила одлучи да се понаша онако како се они према другима деценијама понашају“ – сматра Галијашевић.