Društvena mreža TikTok od svog nastajanja izaziva kontroverze.
Činjenica da ovu mrežu pretežno koriste mladi koji na njoj gledaju i dele različite sadržaje stavila je TikTok pod posebnu lupu javnosti.
O ovoj mreži i njenim negativnim uticajima na omladinu u Srbiji se najviše pričalo nakon tragičnih događaja u maju i masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Tada su mnogi predlagali da se TikTok zabrani, tvrdeći da se upravo sa te aplikacije kroz nasilne snimke šire negativni uticaji na mlade.
Međutim, samo pola godine posle “Ribnikara” čini se da smo, po našem dobro poznatom receptu, uspeli sve već brzo da zaboravimo.
O našoj kratko, a bogami i upitnoj pameti, svedoči oglas o upisu u TikTok školu.
U oglasu se roditeljima preporučuje da upišu svoju decu u TikTok školu jer je, kako se navodi, “došlo digitalno doba gde se najveća zarada nalazi upravo na društvenim mrežama”.
Dalje se roditeljima sugeriše da 30% dece žele da budu influenseri kada porastu i da je to najtraženija profesija.
Sve je zaključeno sa grandioznom porukom – Neka i vaše dete bude poznato!
Jer to je baš ono što svaki roditelj želi za svoje dete. Da postane poznato kreveljeći se na TikToku izvodeći neki od besmislenih izazova koji vređaju dostojanstvo i inteligenciju.
Sama činjenica da ovakvi oglasi uopšte postoje govori u prilog tome da sigurno i ima interesenata za ovakav vid “školovanja”.
U vremenu kada mnogi roditelji svoju decu eksploatišu po društvenim mrežama zarad malo popularnosti i lake zarade, pojava ovakvih stvari, iako čudna, uopšte nije iznenađujuća.
Da stvar bude gora, na mrežama se mogu naći komentari da se pomenuti letak deli u blizini škola i u poštanskim sandučićima.
Šta je TikTok?
TikTok je aplikacija nastala 2016. godine, a napravila ju je kompanija Byte Dance, bazirana u Hong Kongu.
Prvih godina je bilo praktično nepoznata, ali je onda njena kineska verzija Douyin postala mega-popularna u Kini.
Ceo koncept aplikacije se bazirao (i još uvek se bazira) na kratkim klipovima, obično sa muzikom i plesom. Mada je poslednjih godinu dana prisutan sadržaj raznih formata.
Byte Dance 2018. godine kupuje aplikaciju Musica.ly i integriše je u TikTok. Na taj način dobija ogroman katalog muzike popularne na Zapadu.
I tada počinje njen meteorski uspeh.
Najmanje 7 razloga zašto je TikTok opasan po decu
Sajt makeuseof.com je početkom godine izdvojio 7 ključnih razloga zbog kojih se smatra da je TikTik poguban za svakog svog korisnika.
Platforma, inače, broji više od milijardu mesečnih korisnika.
1. Uticaj matične kompanije
Iako bi bilo nepravedno sve kineske aplikacije staviti u isti “koš”, neosporno je da je TikTok natsprosečno kontroverzan.
Jedna od najvećih kontroverzi oko te platforme tiče se uticaja njegove matične kompanije, kineskog tehnološkog giganta “BiteDance”.
S obzirom na blizak odnos kineske vlade i preduzeća koja posluju u zemlji, postoji zabrinutost da bi TikTok mogao da se koristi kao “alat” tamošnje vlade za prikupljanje i eksploataciju podataka korisnika ili širenje propagande.
2. Opasnost po um čoveka
Prema listu The Independent, TikTok format kratkih video snimaka je povezan sa smanjenim rasponom pažnje kada se aplikacija koristi više od 90 minuta dnevno.
Problem je postao toliko ozbiljan da je TikTok bio primoran da preduzme nešto po tom pitanju.
Kompanija je angažovala influensere, uključujući imena Gejb Irvajn, Alan Čikin Čou, Džejms Henri i Koset Rinab, da zamole korisnike da prave pauze i napravila upozorenja koja iskaču u vidu prozoričića, kako bi podstakla korisnike da prestanu da skroluju unedogled.
Iako korišćenje aplikacije koja šteti mozgu nije dobra ideja ni za koga, problem je posebno izražen kod mladih, odnosno generacije Z.
Više od 60 posto korisnika TikToka ima između 11 i 26 godina – a ljudski mozak nije u potpunosti razvijen sve do 25. godine, navode stručnjaci.
3. Upitna cenzura
TikTok moderiranje je jedan kompletan nered. Na primer, problem oko uklanjanja tagova doveo je do toga da neke već marginalizovane zajednice postanu još više isključene.
Korisnici koji su protestovali protiv rasizma u svojim video snimcima – prijavili su pad popularnosti svog drugog sadržaja.
Ne postoji lista zabranjenih reči ili fraza, i nejasno je da li timom za moderiranje sadržaja upravlja veštačka inteligencija ili ljudi.
U martu 2020, The Intercept se dočepao nekih internih TikTok dokumenata u kojima se navodi da su moderatori morali da potisnu postove korisnika koji su “previše ružni, siromašni ili nesposobni”.
4. TikTok izazovi
Izazovi društvenih medija nisu ništa novo. Mnogi od njih su bezopasna zabava i se putem njih često prikuplja novac za neki dobar cilj. Tu se, između ostalog, ističu “ice bucket challenge” ili “mannequin challenge”.
Međutim, neki od njih zalutaju na opasnu teritoriju i tu stvari postaju zabrinjavajuće.
Krenulo je, doduše, od Instagrama i ljudi koji su sebe dovodili u vrlo opasne pozicije, fotografišući se na vrhu nebodera ili na železničkim šinama, samo da bi imali “dobru fotografiju” za Instagram.
A onda je TikTok ideju opasnih izazova doveo do novih ekstrema.
Tako je “penny challenge” pokrenuo požare u kući, dok izazov “skull breaker challenge” uključuje namerno saplitanje ljudi, gde su prijavljene teške povrede.
Tu je i “devious licks” izazov, koji podstiče učenike da kradu ili vandalizuju školsku imovinu. Nekoliko učenika je uhapšeno, a škole su prinuđene da skupljaju novac za popravku.
5. Krajnje zadiranje u privatnost
Možda nisu najsrećniji zbog toga, ali većina korisnika raznih platformi danas nekako po difoltu prihvata činjenicu da ih sve aplikacije na telefonima prate na određeni način.
Ali, tehnike prikupljanja podataka od strane TikToka su priča za sebe. U svojoj politici privatnosti, TikTok kaže da prikuplja “informacije koje pružate, u kontekstu sastavljanja, slanja ili primanja poruka”.
Dakle, TikTok može aktivno da gleda šta pišete u porukama prijateljima, čak i ako nikada ne pritisnete dugme za slanje.
Takođe, zahteva pristup modelu vašeg telefona, rezoluciji ekrana, trenutnom operativnom sistemu, broju telefona, adresi e-pošte, lokaciji, pa čak i listama kontakata.
6. Otkrivanje “slabosti”
TikTok je kritikovan zbog rukovanja korisničkim podacima i privatnosti. Aplikacija prikuplja veliku količinu ličnih podataka od svojih korisnika, uključujući njihovu lokaciju, kontakte i sadržaj poruka.
Ovako rasprostranjeno prikupljanje ne samo da zadire u najdublju intimu, već ima implikacije i po bezbednost korisnika.
TikTok je, inače, u prošlosti bio meta sajber napada, pri čemu su hakeri pristupali osetljivim korisničkim informacijama kao što su lozinke i brojevi telefona.
Mreža je, takođe, kritikovana zbog svojih praksi moderiranja, a neki korisnici su prijavili da dozvoljava širenje govora mržnje, dezinformacija i ekstremističkog sadržaja.
7. Opasno mesto
Nedostatak istraživanja dokazuje koliko su društveni mediji loši po mentalno zdravlje korisnika, posebno ako se koriste prečesto i u loše svrhe. Udar na mozak, kažu stručnjaci, dolazi u mnogo oblika.
Naići ćete na obilje slučajeva uobičajenih pošasti društvenih medija – od uznemiravanja, zlostavljanja i maltretiranja putem interneta, do toga da, na primer, mnogi mlađi korisnici postavljaju seksualno provokativan sadržaj.
U Egiptu je pet žena osuđeno na dve godine zatvora zbog “kršenja javnog morala”, na osnovu onoga što su pokazale u svojim TikTok video zapisima.
Nažalost, postoji i neprestani tok antisemitizma, rasizma i ksenofobije. Bilo je čak i slučajeva da ISIS koristi platformu za promovisanje svoje ekstremističke propagande.
Koje zemlje ne dozvoljavaju korišćenje TikTok-a?
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Kanada ove godine su zabranile upotrebu aplikacije TikTok na uređajima koje je izdala vlada, jer raste zabrinutost zbog privatnosti i bezbednosti aplikacije.
Naime, zakoni u Kini kažu da sve kompanije koje rade na internetu, a bazirane su u Kini, moraju da na zahtev vlasti predaju podatke o korisnicima.
Ovo se pravda raznim sumnjama na elektronsko pranje novca, sajber špijunažu te onlajn kriminal. U suštini, KP Kine i kineske vlasti žele da imaju pristup tim podacima, ako im zatrebaju.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning ocenio je da odluka američke vlade otkriva “nesigurnost Vašingtona i predstavlja zloupotrebu državne moći”, preneo je Tanjug.
Platforma za deljenje videa, koja je u vlasništvu kineske kompanije Bytedance, dugo je tvrdila da ne deli podatke korisnika sa kineskom vladom, i da se vodi nezavisno.
Ali neki stručnjaci brinu da bi osetljive informacije mogle biti izložene kada se aplikacija preuzme, posebno na državnim uređajima.
Zapadne tehnološke kompanije, ukljućujući Airbnb, Yahoo i LinkedIn, takođe su napustile Kinu. Ili su smanjile svoje poslovanje zbog strogog zakona o privatnosti u Pekingu, koji precizira kako kompanije mogu da prikupljaju i čuvaju podatke.
Druge zapadne zemlje, među kojima je i Danska, sada sprovode slične zabrane aplikacije, pozivajući se na strahove od špijunaže.
Indija prva počela sa zabranom
Međutim, ni EU, ni SAD, nisu prve koje su donele ovakvu odluku.
Među pionirima zabrane je Indija.
Naime, ova zemlja je još pre tri godine zabranila upotrebu aplikacije i još desetine drugih kineskih, uključujući aplikaciju za razmenu poruka WeChat, zbog zabrinutosti za privatnost i bezbednost.
Zabrana je usledila ubrzo nakon što je u sukobu indijskih i kineskih trupa na spornoj granici Himalaja poginulo 20 indijskih vojnika, a na desetine povređeno.
Prošle godine Tajvan je zabranio upotrebu TikToka u javnom sektoru, nakon što je FBI upozorio da aplikacija predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost.
Pakistanske vlasti su privremeno zabranile TikTok najmanje četiri puta od oktobra 2020, navodeći zabrinutost da aplikacija promoviše nemoralan sadržaj.
Talibansko rukovodstvo Avganistana zabranilo je TikTok i igru PUBG 2022. godine na osnovu zaštite mladih od “zavaravanja”.