Identičan dokument kojim priznaje pobunjeničke ukrajinske regije – narodne republike Luganjsk i Donjeck, potpisan je i 2008. kada je Moskva zvanično priznala pobunjeničke gruzijske regije – Južnu Osetiju i Abhaziju.
Više od decenije Kremlj je koristio dve oblasti kao sredstvo pritiska na Gruziju i adut u nadmetanju sa Zapadom da bi eventualno dobio ustupke na drugoj strani.
Isto to od 2014. radi i sa Ukrajinom.
Kremlj je, kršeći sve međunarodne norme još jednom prešao „crvenu liniju“ i doveo u pitanje granice povučene u vreme raspada SSSR-a. Rusiji nije bilo potrebno 190 hiljada vojnika na granicama Ukrajine da bi priznala nezavisnost paradržava.
Može se naslutiti da je ovo samo prvi korak u nečemu što će verovatno biti velika ruska operacija za nasilnu promenu režima u Kijevu. Priznavanje DNR/LNR je samo značajan politički korak sa maksimalističkim ciljevima.
Putin je to u svom govoru preksinoć nagovestio.
„Pokazaćemo Ukrajini šta je prava dekomunizacija“, što je zvučalo kao ozbiljna pretnja rasparčavanju zemlje.
U pokušaju da unizi Ukrajinu, doveo je iznova u pitanje njeno državno biće, identitet, svrhu postojanja.
U svojoj verziji istorije lažno je tvrdio da je Ukrajinu „veštački stvorio Lenjin“. Deo krivice za aktuelno stanje nesumnjivo snosi Zapad, naročito oni koji nisu bili gadljivi na novac ruskih oligarha, a sa Putinom su rado razvijali biznis ideje.
Uprkos najavljenim sankcijama, teško je očekivati da će Putin lako odustati od Ukrajine. Rusija je već uvela trupe na okupirane teritorije i tu će ostati bar najmanje deceniju kako stoji u sporazumu Moskve i takozvanih republika DNR i LNR o međusobnoj pomoći.
U nameri da opravda sebe i susedu prišije navodne zločine Putin je izrazio bojazan da se u „Ukrajini, kao nekada u Bosni i Hercegovini, sprovodi genocid“. Ovim je još jednom zavalio šamarčinu svim negatorima genocida u Srbiji koji Putina svojataju kao brata rođenog.
Da li je on Hitler ili Milošević 21. veka potpuno je svejedno. Jasno je da neće trepnuti ni zbog jednog izgubljenog života ruskog vojnika. On već duže svoje građane ubija, gazi, ponižava. Drži ih obespravljene, ućutkane, uplašene, osiromašene kao taoce dok glanca sopstvenu „veličinu“, skrivajući slabosti, nemoć i komplekse.
Putin se grčevito i po svaku cenu bori da opstane na vlasti. U svom govoru pokazao je da je neuravnotežen, otkačen od realnosti, opasan po svet. Pitanje je koja država je sledeća koja će utoliti Putinovu žeđ za osvajanjem teritorija.