Narod Hunza živi na planinama severnog Pakistana, ima ih oko 87.000, posebni su po tome što žive u proseku sto godina, a i onih koji dožive i 120,
Hunzi važe za najzdraviji narod na svetu, a hrane se i žive potpuno prirodno. Ovde je pojava karcinoma veoma retka, a ljudi su i u poodmakloj starosti i dalje veoma aktivni i zdravi. Zabeleženo je da su pojedinci živeli i 160 godina, a njihove žene rađaju i sa 65 godina.
Ključni faktori njihovog zdravlja su voda i hrana. Jedna od njiihovih najomiljenijih namirnica i važan deo celokupne ishrane su kajsije. Jedu ih sveže tokom leta, dok preko zime konzumiraju osušene košpice, ili piju ulje iz njih. Koštice vade, melju, prže, njihovo ulje koriste za kuvanje, kao preliv i kremu za lice.
U proseku, Hunzi unesu od 50 do 75 miligrama vitamina B17 na dan – na Zapadu većina ljudi toku količinu ne unese tokom cele godine, pa stručnjaci koji su se bavili ovim fenomenom smatraju da je to glavni razlog njihovog čeličnog zdravlja!
Kadriolozi dr Paul D. Vajt i Edward G. Tumi su se u to uverili i na licu mesta, pošto si prevalili dug i težak put uz planinu do Hunza, noseći sa sobom portabl elektrokadriograf na baterije.
U časopisu American Heart Journal naveli su da su proučavali 25 muškaraca Hunza naroda starosti između 90 i 110 godina, kao i da su im merili krvni pritisak i holesterol u krvi. Iz njihovog izveštaja uočljivo je da niko od ovih ljudi nema nikakav problem sa srcem, krvnim pritiskom ili visokim holesterolom.
Oftalmolog dr Alen E. Banik takođe je posetio Hunze i svoja saznanja objavio u izveštaju pod nazivom "Zemlja Hunza".
Ostali posetioci navode neverovatne primere kako ljudi u 80-im i 90-im godinama, pa čak i 100-godišnjaci, popravljaju kamene puteve, podižu veliko kamenje da bi popravili zidove terasa bašti.
Stariji učestvuju u odbojkaškim utakmicama protiv 50 godina mladjih sunarodnika, pa se čak i bore u igri pola, koja je toliko divlja da bi se naježio svaki hokejaški navijač.