Слике са граничног прелаза Маљевац, између БиХ и Хрватске, гдје мигранти из Азије покушавају да насилно пређу на територију ЕУ, гдје је полиција са обје стране границе интервенисала како би их спријечила у науму да се домогну „обећане земље“, али и слика антимигрантских протеста грађана Бихаћа, говоре да БиХ не зна шта да ради са великим бројем миграната који надиру.
Број миграната који се налазе у Бихаћу варира. Неки тврде да их има између три и пет хиљада, док поједини извори наводе и број од чак 10.000 миграната. Довољно је упоредити ову цифру са бројем становника Бихаћа, којих, према попису из 2013. има 43.007, да би се видјеле размјере проблема.
Намеће се питање, зашто је власт у БиХ пристале да прихвате тако велики број миграната.
Сарајево се на тај начин одужује и својим спонзорима, одговара стручњак за тероризам Џевад Галијашевић. Слике жена и дјеце дјелују потресно, али и они су само маска за велики број терориста и потенцијалних терориста који се крију у редовима миграната, упозорава он.
– Мигрантска криза и мигрантски талас у БиХ у ствари су димна завјеса за убацивање поражених војника Ал Каиде, Нусра фронта и Исламске државе у БиХ. Ту они имају базу у којој могу да се на одређено вријеме примире и да не буду предмет прогона безбједносних агенција. Да истовремено своја борбена знања и ратничке вјештине пренесу на неку нову заведену бошњачку дјецу, неке нове муслимане, који ће бити употребљени у неким новим ратовима – тврди Галијашевић.
Наравно да у сваком мигрантском таласу има и одређени број жена и дјеце, који изазивају саосјећање и жељу да се њихов статус, као хуманитарни проблем, ријеши, додаје он.
Међутим, како каже, деведесет одсто оних који су ушли у БиХ као мигранти су млади мушкарци који изгледају као војници. Протест грађана Бихаћа није мотивисан само безбједносном пријетњом, већ и тиме што мигранти ове врсте нуде, како Галијашевић каже, потпуно нови, агресивни концепт живота и агресивни концепт ислама.
– То муслимани у БиХ не желе и они у њима виде објективну пријетњу, не само са становишта безбједности, него и са становишта наметања одређених вјерских концепата, поступака и начина на који треба убудуће живети. БиХ је, наравно слијепа улица. У слијепу улицу угурати толико миграната можете само ако имате директне везе у одређеним безбједносним агенцијама – објашњава Галијашевић.
У Министарству безбједности и Савјету министара, Галијашевић и види слабу тачку БиХ.
Према његовим предвиђањима, проблем са мигрантима у БиХ неће моћи да се лако ријеши. Оно што је видљиво, каже, то је да грађани Бихаћа не желе мигранте у свом граду, а за то, како каже, имају и добре разлоге.
И начин идентификације миграната несигуран је, према Галијашевићевим ријечима, јер, како каже, име које мигрант даје БиХ Граничној полицији није његово право, већ ратничко име.
Бх. власти су, истина, почеле да узимају биометријске податке од миграната, али шта то вриједи када ти подаци не могу да се упореде са подацима из њихових матичних земаља, пита се Галијашевић.
РТРС, Спутњик