СРБИ СПАВАЈУ ПО СВИЊЦИМА, НЕМАЈУ ЋЕБАД НИ ХРАНУ: Сведочење хрватског новинара о ситуацији у Мајским Пољанама

Izvor/medij: Vidovdan
Ocjena: Manipulisanje činjenicama Prenošenje lažnih vijesti
Raskrinkano u: Lažna vijest iskorištena za manipulativne tvrdnje o teškom položaju Srba u zemljotresom pogođenoj Hrvatskoj

ЗЕМЉОТРЕСИ који већ данима руше Петрињу, Глину и Мајске Пољане још једном су потврдили оно што сви већ знамо – да нису сви у Хрватској једнаки, већ су неки мало “једнакији” од других.

Снимак исповести волонтерке Романе Иљегић, која је на свом фејсбук налогу упознала јавност са чињеницом да хрватски Црвени криж тражи документа и доказе о „хрватству“ пре дељења помоћи узбунио је јавност, а ново сведочанство о томе нам долази из пера Ивице Невешћанина, новинара „Слободне Далмације“.

Невешћанин је у свом тексту описао како је изгледало једно вече у Мајским Пољанама током посете Дамира Трута, директора Цивилне заштите у Хрватској. Призори разрушених села, неиспаваних волонтера и новинара, и цивила који данима чекају помоћ у чврстом су контрасту са Трутом, човеком који једини у блатњавом селу има чисте ципеле и досађује се у свом црном џипу.

„Стојимо Јуре и ја на киши као два слепца у мрклом мраку. Чекамо. Одједном, испред нас се заустави блатом прекривени велики бели пикап. Искочи из њега неки младић, тридесетак година, без кишобрана и јакне. “Добро вече. Знате ли где су машине?” “Машине?”, упитам. “Багери, комбинирке за мицање рушевина. Зашто нема машина у Мајским Пољанама?”, подигне глас.

“Ми смо новинари, дошли смо из Задра пре три сата, стварно не знам”. “Нема их, а!?”, љутито ће. “Нема! Зато што су Срби?! Је ли због тога?! Па како то могу!”, ухвати се руком за чело. “Људи спавају у свињцима! Немају ништа! Ни хране, ни ћебад! Цео дан идем од једних до других! Зашто им нико не помогне?!”, виче.

Горак укус у устима употпуњује чињеница да Марко није добио одговор на своје питање, док се Невешћанин из прве руке уверио у то како преживљавају људи у Мајским Пољанама након потреса.

Живе у ауту. Нико од потреса није видео ни Цивилну заштиту ни Црвени криж. Све што су добили – суву храну и воду, неки чак и агрегат – донели су им волонтери, људи попут Марка. У сабирним центрима у Глини и Петрињи има ћебади да се покрије пола Хрватске, али кад смо господина Лончара испред уништене куће питали шта му треба, прво је рекао: “Ћебе, нешто постељине и зимска јакна“.

Да су хрватске власти потпуно заказале у времену катастрофе показао је и градоначелник Петриње Даринко Думбовић, који је најавио да ће држави вратити 30 милиона куна помоћи јер се не брине о људима и штети, већ о политичкој припадности.

– Преспавао сам и преломио. Нећу узети 30 милиона куна које је жупан Иво Жинић, од укупно 100 милиона за подручја погођена потресом, доделио Петрињи. Ако влада жели помоћи Петрињцима, нека нам директно пошаље помоћ – огорчено је рекао градоначелник Думбовић.

На основу ове реакције градоначелника, оправдано се поставља питање шта чека све погођене земљотресом ако хрватске власти неће да помогну сопственим људима само због њихове националне или политичке припадности?

Док они броје крвна зрнца и чланске књижице, волонтери који су дошли из целе земље су чист пример да је људе могуће делити само на добре и лоше, а да они представљају најбоље у Хрватској. Ако Загреб не жели или није у стању да помогне разрушеним подручјима, нека барем не одмаже људима који су дошли да помогну и да се солидаришу са мештанима Петриње, Глине, Сиска и Мајских Пољана.

Članak indeksiran 13. 01. 2021 Zadnji put osvježen prije 4 dana
Raskrikavanje.rs Istinomjer.ba Analiziraj.ba NewsMavens.com Raskrinkavanje.me