Kako u 21. veku vreme provodi jedan 16-godišnjak, morate se zapitati kada dođete do Jovana. On je sam u kući koja nema struje i vode.
“Ujutru ustanem, doručkujem, nahranim prase i pse i posle idem da radim. Sa strujom je dobro ali kad nema struje, šta da radiš – ništa”, kaže Jovan.
Otac koji je preminuo ostavio je Jovanu trošnu kuću, nedovršenu štalu, ali i dug za struju od 200.000 dinara. Jovanova sestra se udala, a Jovan ne pominje majku koja ih je davno napustila.
Opština i meštani mu pomažu koliko mogu. Sokobanjski centar za socijalni rad zvanično brine o njemu, a iz kuće u Vrmdži Jovan ne želi da ode.
“Ne bismo želeli da ga silom negde smeštamo, niko ne može licisama da ga drži u hraniteljskoj porodici, jer kao što sam kaže: ‘odmah iste večeri, ja se vraćam kući'”, priča Vladimir Pavlović iz Centra za socijalni rad u Sokobanji.
“Ovde sam navikao, ovde imam svoje ljude, uvek će da mi pomogne svako, u svako vreme, imam gde da radim ovde u selu”, kaže mladi Jovan.
Da je dobar dečak za Jovana kaže Slaviša Krstić iz Vrmdže. Kaže da je druželjubiv, druži se sa meštanima, poslušan, odlazi do komšija, pomaže drugima.
Sponzorisano
Найден главный враг простатита! Японец показал как лечит за 3 дня
У кого гипертония — прочтите скорее, пока не удалили!
Jovan voli životinje i one mu ispunjavaju dan. On je imao magarence s kojim je i zarađivao. Kako se čini ono mu najviše nedostaje.
“Dok sam imao magarence tada je bilo bolje, sa magarencetom dovezem seno, drva”, žali se Jovan.
Zbog samoće Jovanu se ne vidi tuga, da bude skroman život ga je naučio. Jovan je dečački tvrdoglav i ne želi da svoju kuću napusti.
Nakon ove tužne priče javio se donator koji je želeo da Jovanu sagradi novu kuću. Za samo dva meseca izgrađen je novi dom za Jovana.
Jovanova nova kuća
– “Sad namirim ovce, prase, jare… A tu je i magare! Patio sam kada je moj pokojni otac prodao magare, a kada su to dobri ljudi čuli, poklonili su mi novo. Lepo mi je, toplo, a prvi put me nije sramota i da mi neko dođe. Najčešće mi dolazi jedan komšija, sedimo tako uveče i pričamo, a onda legnem u lepi novi krevet. Pored uzglavlja mi je ofucani plišani meda, jedina igračka koju sam dobio u detinjstvu. Ne znam kako da se zahvalim, nisam navikao na darove, a nisam ni rečit, završio sam samo osnovnu školu. Rešio sam da ostanem na selu, za to mi ne treba škola. Imam magarence, lepu kuću i ljude kojima je stalo do mene. Više od toga mi ne treba da bih bio srećan” – stidljivo priča Jovan.
– “Jela” iz Jagodine je obezbedila nameštaj, “Aleks gradnja” iz Kruševca napravila je čudo, za dva meseca izgradila je Jovanu kuću, zahvalan sam i firmama “Vintrejd” i “Uradi sam”, koji su se takođe uključili u pomoć Jovanu. Opština Sokobanja se pobrinula da se mališanu obezbedi stalna novčana naknada, kupljena su mu drva, tako da za sada ima sve što mu treba. Ostaje da se reši taj stari dug za struju, ali ja se nadam da će Jovanu i ta muka uskoro biti skinuta” – kazao je dečakov dobrotvor i zahvalio se svima koji su pomogli da se Jovanu obezbedi dom.