Kako piše na portalu Evropske komisije za brzo obavještavanje o sigurnosti hrane RASFF, ovog su mjeseca zabranili uvoz keksa i sendvič keksa iz Bosne i Hercegovine, te dvije pošiljke keksa, krekera i keksa s marelicom iz Srbije.
Na RASFF portalu ne piše ko su proizvođači spornih slastica, nego samo odakle su i zbog čega su neispravni, prenosi portal 24sata.hr.
Imali su između 686 i 1161 mikrogram akrilamida po kilogramu. Najviše je bilo u keksima iz Bosne i Hercegovine, a najmanje u integralnim keksima s marelicom iz Srbije.
– Akrilamid je potencijalno kancerogena tvar koja nastaje prirodnim postupkom pri pečenju proizvoda od brašna. Gotovo je nemoguće izbjeći nastanak akrilamida pri pečenju, a da bi konačni proizvod imao niske količine. Pekarska industrija trebala bi promijeniti način proizvodnje i temperature pečenja, no to bi moglo smanjiti količinu proizvoda koji se nude – rekao je Marijan Katalenić, stručnjak za sigurnost hrane.
Dodao je da je ograničenje akrilamida samo preporuka s jakom obavezom poštovanja koja nije ušla u Uredbu o kontaminantima.
– Akrilamid je štetno djelovao na nervni sistem radnika u industriji koji su bili izloženi visokim koncentracijama. Tek 2002. otkrili su da ga ima i u hrani, a istraživanja na životinjama pokazala su da može biti odgovoran za nastanak tumora – rekla je Mirja Jošić, nutricionistica Vitaminoteke.
– Što je namirnica tamnija, zagoreni tost, tamniji čips, veća je koncentracija akrilamida. Pravilnim postupcima u proizvodnji keksa mogu se postići koncentracije akrilamida niže od 500 mikrograma. HAH je 2015. objavila istraživanje o akrilamidima. Koncentracije u hrani kod nas su znatno niže od evropskih i rizik je zanemariv – kazali su iz Ministarstva poljoprivrede.
Najveće količine akrilamida nastaju u namirnicama koje su bogate škrobom i koje se izlažu temperaturama iznad 120 stepeni Celzija tokom dužeg vremena. Akrilamida ima u prženoj hrani, poput krompirića, čipsa i kavfe, te u pečenoj na visokim temperaturama, poput keksa, krekera, žitarica i pekarskih proizvoda.