Умјесто да су Србима обновили куће и омогућили повратак, на њиховим имањима подигли су мигрантски камп.
Зашто се Србима није омогућио повратак, тамошњим властима изговор је био да им не могу увести струју и воду. Мигрантима су то експресно обезбиједили.
Иако им је онемогућена обнова кућа, Срби из овог краја нашли су уточиште у православној светињи коју обнављају. Уједно, обилазе гробове својих предака, надајући се скором повратку.
Управо је храм Пресветог Вазнесења Господњег једино што у Липи још подсјећа на православне коријене.
Храм је изграђен 1901. године и он је, као свјетионик наде, у магли неправде и неизвјесности, мјесто окупљања Срба, који већ 26 година упорно покушавају да се врате на своје. Тај пламен наде одржавају уз велике напоре, а у томе им највише помаже отац Славиша Милиновић, парох бихаћки.
– Свјестан сам да народа у Липи нема, али ако се народ није вратио, то не значи да црква треба да буде у оваквом стању каквом јесте, него да је обновимо, јер обновом светиње ми обнављамо себе и васкрсењем светиње и ми православни хришћани васкрсавамо – каже свештеник Милиновић.