Kompleksna mreža medijskih manipulacija o slučaju “Štajnfeld-Lečić”

Glumica Danijela Štajnfeld je krajem marta ove godine javno optužila glumca i političara Branislava Lečića da ju je silovao 7.5.2012. godine. Mediji u regionu intenzivno su izvještavali o ovom slučaju, često objavljujući netačne tvrdnje. 

Plasiranje dezinformativnih i degutnatnih navoda o slučaju “Štajnfeld-Lečić” nastavljeno je u člancima objavljenim na portalu Večernje novosti, počevši od članka objavljenog 6.6.2021, s naslovom:

OTKRIVAMO intrigantne detalje slučaja Štajnfeld – Lečić

U članku, kojim se nastoji diskreditovati svjedočenje Danijele Štajnfeld, navode se netačne tvrdnje o tome da je mijenjala iskaz ili da je lažno predstavljala okolnosti slučaja.

Da li je Štajnfeld prijavila silovanje 2012. godine?

U članku objavljenom na portalu Večernje novosti navodi se da je Danijela Štajnfeld prijavila silovanje još 8.5.2012. godine:

Merima je iznela je u javnost informaciju da je Danijela prijavila slučaj Viktimološkom centru u Beogradu, nekoliko dana posle silovanja, kao i da su psiholozi iz tog centra dali izjavu u policiji u toku predistražnog postupka i potvrdili da je Danijela prijavila zločin.

(...)

Sa ciljem da dođemo do odgovora, kog nema u medijskom materijalu, otišli smo još dalje u istraživanju i došli do neočekivanih podataka. Kako redakcija Novosti nezvanično saznaje:

Danijela ipak prijavila silovanje 8. maja 2012.

Opis silovatelja u prijavi nema dodirnih tačaka sa Lečićem.

Podaci do kojih smo došli ukazuju nam da Danijela jeste prijavila slučaj silovanja centru za zaštitu žrtava, 8. maja 2012. godine, što znači dan posle samog događaja, ali i to da opis počionica nikako i ni po čemu ne odgovara opisu Branislava Lečića, kao ni bilo koga iz filmske industrije. Nemamo podatke da li policija poseduje dokaze i izjave svedoka.

Nekadašnja glumica Merima Isaković je u aprilu ove godine također optužila Branislava Lečića za pokušaj silovanja 1978. godine. Objašnjavajući za Nedeljnik 27.5. da Danijela Štajnfeld ima više dokumentovanog materijala koji nije dostupan javnosti, rekla je da se Štajnfeld obratila Viktimološkom centru u Beogradu neposredno nakon silovanja 2012. godine. Isaković je to formulisala na sljedeći način:

“Nekoliko dana posle silovanja Danijela je pozvala Viktimološki centar u Beogradu i razgovarala je sa dvojicom psihologa o tome šta joj se desilo. Oni su u toku istrage dali izjavu u policiji i potvrdili da je Danijela još tada praktično prijavila zločin. Plašila se da im kaže ime, jer se bojala da bi onda oni imali zakonsku obavezu da ime počinioca prijave policiji, čime bi njena privatnost i bezbednost bile ugrožene. Pozvala je psihologe na predstavu u kojoj je između ostalih glumaca igrala i sa Lečićem. Tada im je rekla da ju je jedan od glumaca kojeg će videti na sceni silovao. Posle predstave psiholozi su joj potvrdili mejlom: znamo ko je.”

Danijela je, nastavlja Merima, rekla da nije obelodanila sve snimke i materijale jer je želela da koliko god je moguće umanji emotivne povrede njegovoj deci i porodici.

Štajnfeld je u intervjuu za Nedeljnik, koji je objavljen 24.6.2021. godine, potvrdila da se obratila Viktimološkom centru dva dana nakon što je preživjela silovanje, dakle, 9.5.2012. godine. Ipak, važno je naglasiti da poziv Viktimološkom centru nije ekvivalent prijavi zločina nadležnim organima gonjenja, na kakav zaključak bi čitatelji/ke Večernjih novosti mogli/e doći.  

Kako se navodi na njihovoj zvaničnoj web stranici, Viktimološko društvo Srbije je “nezavisno i neprofitno udruženje građana, osnovano 1997. godine sa ciljem da okupi što veći broj humanistički orijentisanih naučnih radnika i stručnjaka koji su zainteresovani da rade na razvoju viktimologije (nauke o žrtvama) i unapređenju zaštite žrtava krivičnih dela, kršenja ljudskih prava, rata i drugih oblika stradanja u društvu bez obzira na pol, versku i religijsku pripadnost, politička opredeljenja i druga obilježja žrtava”.

U odjeljku “Pomoć žrtvama” na web stranici Viktimološkog društva Srbije objašnjeno je koje usluge pruža ova organizacija:

Služba VDS Info i podrška žrtvama (tel: 011 22 88 040) je namenjena svim žrtvama kriminaliteta i kršenja ljudskih prava, ženama i muškarcima. Služba pokušava da odgovori na najčešće potrebe žrtava i pruža:

• Informacije o pravima žrtava i načinima na koje ih mogu ostvariti

• Poverenje, razumevanje, osnažujuću podršku, razmatranje mogućnosti za rešavanje problema, aktiviranje podrške u porodici i socijalnoj sredini, informacije o psihološkim reakcijama i dinamici oporavka, praktične informacije za ponovno uspostavljanje životnih tokova posle traumatičnog događaja i dr.

• Upućivanje u nadležne i specijalizovane institucije/organizacije u zavisnosti od konkretnih potreba žrtava u Beogradu i Srbiji

• Praćenje i podršku na sudu i kontakte sa državnim institucijama

• Podrška osuđenicama koje su posle dugogodišnjeg trpljenja nasilja izvršile krivično delo.

Sve žrtve ukoliko imaju dilemu kome treba da se obrate mogu da kontaktiraju ovu službu. Služba ima kontakte velikog broja specijalizovanih državnih i nevladinih organizacija.

Dakle, Viktimološko društvo Srbije pruža različite informacije i usluge žrtvama nasilja i može uputiti žrtve na nadležne i specijalizirane institucije/organizacije u ovisnosti od njihovih potreba.

Iako je Merima Isaković rekla da je Štajnfeld još tada “praktično prijavila zločin”,  čitajući njenu  cijelu izjavu, jasno je da nije mislila na prijavu policiji, te da takve prijave nije bilo 2012. godine. 

Večernje novosti svoje “nezvanično saznanje” o tome da opis silovatelja nije odgovarao Lečiću ili bilo kome iz filmske industrije nisu potkrijepili nikakvim dokazima, stoga se ne može smatrati kredibilnim.

U konačnici, besmisleno je koristiti ove tvrdnje u pokušaju da se baci sumnja na istinitost svjedočenja Danijele Štajnfeld, s obzirom na to da bi obraćanje Viktimološkom centru dodatno potkrijepilo autentičnost njenog iskaza.

Da li je Štajnfeld mijenjala iskaz o onome što joj se desilo?

Dalje se u članku navodi da je Štajnfeld u septembru prošle godine izjavila da je bila silovana u autu. 

U eksluzivnoj ispovesti za Insajder, kao i u kasnijim intervjuima, Danijela je izjavila da ju je Lečić silovao u njoj nepoznatom prostoru, u kući na periferiji Beograda. Međutim, u septembru prošle godine, Danijela je izjavila da je silovana u automobilu.

Informer 10. septembar 2020.

U članku Informera od 10.9.2020. godine objavljen je niz izjava koje se pripisuju Danijeli Štajnfeld, bez naznake kada i za koji medij je ona dala navodne izjave.

Dva dana ranije, Štajnfeld je gostovala u emisiji “Pressing” na televiziji N1, gdje je s Jugoslavom Ćosićem razgovarala o svom dokumentarnom filmu “Hold me Right” (Zaceli me), vlastitom traumatičnom iskustvu i odnosu društva prema temi seksualnog zlostavljanja. 

Dijelovi izjava koji se navode u članku Informera preuzeti su iz emisije koja se emitovala na N1, ali su izmijenjeni i “nadograđeni” tvrdnjama koje Štajnfeld lično nije izgovorila.

Tako je, naprimjer, Štajnfeld u emisiji “Pressing” rekla:

Ja sam radila to što sam uspela da uradim da spasem sebe i ja sam se osećala ugroženo. Ja sam se plašila svoje budućnosti. Ja sam se plašila ponovnog silovanja i ja sam samo htela da odem negde gde bih se ja osećala sigurnom.
(...)
Voditelj: Da li ovo Vaše iskustvo koje ste prošli sa zlostavljanjem vidite kao jednu vrstu incidenta ili nešto što se možda frekventnije događa u filmskoj industriji?
(...)
Danijela Štajnfeld: Da li sam ja jedina? Da li je ovo incident? To je pitanje. Ne. Ne. Ja sam jedina koja je progovorila. Možda čak više nisam i jedina koja je progovorila. Znam da su neke koleginice nešto rekle u javnosti posle ovog filma i posle vesti o ovome filmu. To je veliki problem. Ja se nadam da smo mi, kako da kažem, otvorili pandorinu kutiju sa ovim filmom. Ja se nadam da će se drugi ljudi ohrabriti da razumeju da nisu same i da postoji nada i da dok god ćute i dok to ne podahštavaju u sebi njihova trauma u stvari raste i ispoljava se na razne načine na koji oni mogu da budu svesni ili ne mogu da budu svesni. Najčešće...Toliko ima ljudi, Jugoslave, koji ćute.To je strašno poražavajuće. Ponavljam. Depresije, alkoholizmi, pokušaji samoubistva, samoubistva. Jako često su to odražaji ćutanja. 

U članku Informera stoji:

- Nisam jedina koju je silovao, ali sam jedina koja je progovorila o tome! Veliki problem je to što žene ćute. Zbog toga upadaju u depresiju, odaju se alkoholu, često i pokušavaju da se ubiju. Nadam se da će ovaj film pomoći i drugima da progovore. I ja sam ćutala godinama! Čak sam pobegla iz Srbije u Ameriku da me ne bi ponovo silovao - priča Danijela.

Iz njenog citata iz emisije “Pressing” jasno je da Štajnfeld nije izjavila da ona “nije jedina koju je silovao”,  da je “jedina koja je progovorila”, kao i da nije rekla da je “pobegla iz Srbije u Ameriku da je ne bi ponovo silovao”. 

U spomenutoj emisiji, Štajnfeld također kaže:

Osoba koja je mene silovala je autoritet meni, autoritet u mojoj profesiji. Ja samo hoću da budem precizna. Ja ga lično ne bih nazvala moćnikom, ali to zauzimanje moći po defaultu, zato što je neko muškarac, zato što je neko stariji, zato što neko ima veću poziciju od mene u našoj profesiji kao, navodno, daje mu pravo da on... nad mnom, nad mojim telom, nad mojom slobodom, nad mojoj rečju, nad mojim izborom, nad mojim poverenjem, da on to uzme i zlostavi.

U članku Informera navedeno je:

Povezao me je kolima i silovao me je u autu. Nisam mislila da bi to ikada moglo da se desi meni, posebno ne od strane čoveka kome sam verovala! On je za mene bio autoritet u poslu kojim sam se bavila. Zato što je stariji od mene i na višoj poziciju u profesiji ponašao se kao da ima pravo nad mojim telom - priseća se glumica.

Dakle, tvrdnja da je Štajnfeld silovana u automobilu proizašla je iz maliciozne manipulacije tabloida, a ne iz medijskih izjava koje je, zapravo, dala Štajnfeld. Ona to nije rekla u gostovanju na N1, niti ikada prije toga.

U članku se potom navodi kako su pojedini mediji prošle godine pisali da je Štajnfeld preživjela silovanje kada je imala 21 godinu, te da se zbog toga odlučila preseliti u Ameriku. Autor/ica članka naglašava da Danijela Štajnfeld nikada nije demantovala ove medijske navode, te iznosi špekulaciju da su ti navodi potekli iz njenog filma “Hold Me Right”. Naposljetku, insinuira se da je Štajnfeld možda naknadno mijenjala film nakon što je javno optužila Lečića, kako bi uklonila tu informaciju iz njega.

Detaljnom analizom materijala, pojavljuje se nova dilema:
Koliko je godina imala Danijela kada je silovana?

21 (2005. godine) ili 28 (2012. godine)?
(...)
Avgust 2020: Danijela u filmu otkrila da je silovana kada je imala 21 godinu.

Mart 2021: Danijela izjavila da je silovana u maju 2012. godine.
(...)
Danijela nikada nije demantovala medijske prikaze filma sa podatkom da je silovana kada je imala 21 godinu.
(...)
Da se zapitamo: Da li je moguće da je materijal filma „Zaceli me“ promenjen od avgusta do marta?

O sličnim tvrdnjama Raskrinkavanje je pisalo u analizi koju možete pročitati na linku ispod, u kojoj se navodi da Štajnfeld nikada nije za medije izjavila da je silovana kada je imala 21 godinu.

Tvrdnje u članku Večernjih novosti zasnivaju se, opet, na pretpostavkama i nagađanjima, a ne na činjenicama.

U “analizi” Večernjih novosti dalje se iznosi besmislena tvrdnja da inicijalni opis silovatelja koji je dala Danijela Štajnfeld ne upućuje na Lečića, odnosno da je Štajnfeld promijenila iskaz, čime se implicira da laže:

Prelistavanjem medijskih objava, dolazimo do zaključka:
Danijelin opis silovatelja u medijima prošle godine, ne upućuje na Lečića.
Avgust 2020: Danijela izjavila da ju je silovao kolega koji je moćan i uticajan u filmskoj industriji, koji je u njihovoj profesiji na višoj poziciji od nje.
Mart 2021: Danijela izjavila da ju je silovao Branislav Lečić.
Mnongi mediji su, tokom avgusta i septembra, pokušavali da dođu do odgovora na pitanje: Ko je sprski producent silovatelj?
(...)
Pojedini mediji su, posle prikazivanja dokumentarca u Sarajevu i na Paliću, zaključili da Danijelin opis silovatelja u samom filmu, ali i u izjavama za medije, navodi na zaključak da je reč o producentu ili možda čak reditelju, jer ga je Danijela opisivala kao uticajnog i moćnog u sferi filmske industrije, kao čoveka koji je u njihovoj profesiji visoko pozicioniran, po hijerarhiji iznad nje i koji se zbog toga ponašao kao da ima pravo na njeno telo.

Jasno je zašto su tada mediji pomislili da je u pitanju producent ili reditelj, ali njie jasno kako je došlo do ovakve promene? Branislav Lečić nije filmski producent niti filmski reditelj, niti je na višoj poziciji od Danijele Štajnfeld u glumačkoj profesiji. Nije nam poznato ni da je moćan ili uticajan u filmskom svetu. Prolazeći redom kroz celu arhivu Danijelinih izjava, stičemo utisak da je došlo do vrlo elegantnog prebacivanja sa „moćan i uticajan u filmskoj industiji“ iz prošle godine, na „moćan i uticajan na društveno - političkoj sceni“ iz ove godine.

Važno je napomenuti da Danijela Štajnfeld nikada nije tvrdila da je njen silovatelj režiser ili producent, te nije i ne može biti odgovorna za medijske interpretacije njenih izjava.

Napor da se iskaz Danijele Štajnfeld prikaže kao nedosljedan na osnovu subjektivnog mišljenja autora/ice ovog članka manipulativan je, budući da nema utemeljenja u navodima da Branislav Lečić ne odgovara opisu moćne i uticajne osobe u filmskoj industriji, a koja je u glumačkoj profesiji na višoj poziciji od Štajnfeld. 

Branislav Lečić započeo je glumačku karijeru ‘70-ih godina 20. stoljeća, te je javnosti u regionu poznat po ulogama u brojnim filmovima i pozorišnim predstavama. Također je bio i ministar kulture Srbije od 2001. do 2004. godine, kao i predsjednik pokreta Demokrate Srbije, koji je nastao od frakcije Demokratske stranke, čiji je član Lečić bio godinama.

Stoga je besmisleno tvrditi da se njegova ličnost ne uklapa u prvobitni opis moćne i utjecajne osobe, jer nije producent ni režiser, kako su to pretpostavljali mediji prije nego što je Štajnfeld javno iznijela optužbe protiv njega. 

Nastavak medijskog linča

Nekoliko dana nakon objave ovog članka, 13.6, na portalu Večernje novosti objavljen je još jedan članak pod naslovom:

SILOVAO ME SRPSKI MINISTAR KULTURE: Danijela Štajnfeld, na dan izricanja presude Ratku Mladiću, za hrvatske medije

U članku, u čijem se naslovu bespotrebno ističe da je Štajnfeld dala izjavu za hrvatske medije na dan donošenja pravosnažne presude kojom je Ratku Mladiću potvrđena doživotna kazna zatvora, postavljaju se pitanja zbog čega je Štajnfeld rekla da ju je silovao “srpski ministar kulture”, zbog čega je njen film uvršten u program prošlogodišnjeg Sarajevo Film Festivala, te zbog čega je Štajnfeld dobila veliku medijsku pažnju. Ovim pitanjima se, ne baš suptilno, nastoji promovirati narativ da je posrijedi neka zavjera protiv srpskog naroda, a koji se i ranije pojavljivao u pojedinim srbijanskim medijima.

Više o tome pročitajte na linku ispod:

“Pitanja” i “zaključci” izvedeni iz njih,  uglavnom potpuno nevažni za slučaj “Štajnfeld-Lečić”, još jedan su pokušaj diskreditacije Danijele Štajnfeld. Na kraju članka izvodi se “jednačina s nekoliko nepoznatih” koju je “potrebno riješiti da bismo došli do nekih odgovora”:

Bitno je uzeti sve dostupne elemente u obzir, pa i one od kojih smo počeli da istražujemo:

Kako je došlo do suprotnih tvrdnji Merime Isaković i Danijele Štajnfeld?
Da li je Danijela odmah prijavila silovanje ili ne? Koji je opis silovatelja u prijavi?
Gde je silovana Danijela, u autu ili u kući? Koliko je godina imala, 21 ili 28?
Koji mediji brišu tragove Danijelinih oprečnih izjava?
Po čemu se razlikuju prikazi filma „Zaceli me“ iz prošle i ove godine?
Ako ste propustili, pročitajte tekst koji smo objavili u nedelju 6. juna

Iste netačne tvrdnje iz ova dva članka potom su objavljene i 15.6, u članku pod degutantnim naslovom:

KO JE SVE "SILOVAO" DANIJELU ŠTAJNFELD? Glumica u prošlosti optužila muškarca V. K. za pokušaj silovanja

U članku nepoznatog autora/ice navodi se, osim prethodno spomenutih netačnih tvrdnji, da redakcija Večernjih novosti “nezvanično saznaje” da je Štajnfeld optužila starijeg muškarca V. K. iz Ruskog Krstura za pokušaj silovanja kada je imala 13 godina, te da je poslije ispitivanja utvrđeno da je izmislila priču. Nekoliko godina kasnije, optuženi muškarac izvršio je samoubistvo, tvrdi se u članku Večernjih novosti.

Ovaj članak prenijeli su mnogobrojni mediji. Portal 24sedam 18.6. objavio je vlastitu verziju ove priče, zasnovanu na “izvorima iz istrage”. U njoj, Štajnfeld je imala 15 godina kada je optužila fotografa za pokušaj silovanja. Navodno je slučaj odbačen zbog manjka dokaza, a optuženik je preminuo od posljedica moždanog udara.

Štajnfeld je ove navode demantovala u intervjuu koji je dala za list Nedeljnik, objavljen 24.6.2021. godine.

Kada sam bila mala, učili su me da je jako ružno lagati, mislila sam da samo deca to rade, a ne i odrasli. Kao što sam rekla, moje detinjstvo i devojaštvo bilo je divno i bezbedno, bez ikakvog nasilja. Baš nikakvog. Mislim da znam ko bi mogao da bude V. K. Bio je to jedan divan seoski fotograf iz mog detinjstva i nikada mi nije ničim naudio. Ne znam uopšte odakle ta priča.

S obzirom na to da nisu prezentirali ikakve dokaze za svoje navode, može se reći da su “saznanja” Večernjih novosti i 24sedam bazirana na “rekla-kazala” istraživačkoj “metodologiji”, koja se, naravno, ne može smatrati kredibilnom.

Na isti je način redakcija Večernjih novosti došla i do navodnog saznanja da je Štajnfeld dobila američki azil i tako se preselila u SAD. U članku objavljenom 21.6.2021. godine, direktno optužuju Štajnfeld da je izmislila silovanje:

SAZNAJEMO: Danijela Štajnfeld izmislila silovanje zbog azila?! Planirala odlazak u Ameriku još 2008. godine

Iako se u članku Večernjih novosti dobijanje azila predstavlja kao jednostavan i brz proces, u realnosti nije tako.

Danijela je izmislila silovanje kako bi dobila američki azil. Prijava je više nego dovoljan dokaz. Jedno za azil po osnovu silovanja, sistem ne zahteva dokaze ni utvrđivanje istine. Svojim filmom „Zaceli me“, Danijela je „opravdala“ stečeni azil i odužila se.

Ekipa novinara „Večernjih Novosti“ došla je do nekoliko osoba našeg porekla, koje žive u Americi i koje su nam vrlo detaljno pričale o iskustvima azilanata u toj zemlji i o saznanjima koja, po tom pitanju, imaju u slučaju Danijele Štajnfeld.
(...)
Objasnila je kako jedino za silovanje nije potrebno dostaviti „hrpu“ dokaza, dok je za druge osnove za sticanje azila to potrebno. Takođe kaže da se za azil po osnovu silovanja ne utvrđuje istina i da je najviše lažnih azilanata upravo igralo na ovu kartu. Dovoljno je, kaže, da se navodna žrtva prijavi nevladinoj organizaciji, a kasnije da ubedljivu izjavu pred sudijom.

Na web stranici organizacije WomensLaw objašnjeno je koje uslove treba da ispunjava osoba koja traži azil u SAD-u na osnovu preživjelog seksualnog nasilja:

Da biste ispunjavali uvjete za azil, morate pokazati da ste:

1. Bili ili ćete biti „progonjeni“ u svojoj zemlji;
2. Da je barem jedan od glavnih razloga progona vaša rasa, vjera, nacionalnost, pripadnost određenoj društvenoj grupi ili političko mišljenje.

Nije dovoljno samo dokazati da ste bili žrtva porodičnog ili seksualnog nasilja.
(...)
U mnogim slučajevima, međutim, nasilnik vrši nasilje u porodici ili seksualno nasilje, jer vjeruje da je njegovo pravo tretirati žrtvu kao vlasništvo, kao drugorazredno ljudsko biće ili kao robu - a zlostavljanje je jedan način da se ta osoba zadrži pod kontrolom nasilnika. Ako je to slučaj, to nije dovoljno za dobivanje azila.

Dakle, navodi u kojima se tvrdi da nije potrebno dokazati silovanje da bi se dobio azil, objavljeni u spomenutom članku, nisu tačni.

Ove tvrdnje je Štajnfeld također demantovala u intervjuu za Nedeljnik.

Azil!? Imala sam divnu glumačku karijeru u Srbiji, naslovne strane, mnogobrojne intervjue, više puta sam nagrađivana za svoje uloge, a Amerika najviše voli da uvozi mlade talente.

Dobila sam radne papire po imigracionom programu za talente koji imaju izuzetne rezultate u svojoj karijeri.

Kada sam osnovala svoju filmsku produkcijsku kuću i počela da radim, dobila sam i vizu za stalni boravak, a samim tim i mogućnost da dobijem državljanstvo. Tužilaštvo to sve takođe zna.

Članci objavljeni ne portalu Večernjih novosti su na vrlo direktan način optužili Danijelu Štajnfeld da laže i nastojali da njeno svjedočenje o seksualnom nasilju prikažu kao nekredibilno. U kampanji protiv Štajnfeld, nepoznati autori/ce ovih članaka pribjegli su objavljivanju neutemeljenih špekulacija koje su nastojali prikazati kao provjerene činjenice, te su ponašanje i izjave Danijele Štajnfeld pomno secirali, često se “hvatajući” za najmanje detalje kojim bi opravdali svoje optužbe protiv nje, zanemarujući profesionalne standarde medijskog izvještavanja.

Shodno činjenicama, tvrdnju da je Danijela Štajnfeld rekla da je silovana u automobilu, prvobitno objavljenu na portalu Informer, ocjenjujemo kao lažnu vijest. Istu ocjenu dajemo i tvrdnjama da je Štajnfeld optužila fotografa iz Ruskog Krstura za pokušaj silovanja, te da je “izmislila silovanje da bi dobila američki azil”, objavljenim na portalu Večernje novosti.

Sva prenošenja ovih tvrdnji ocjenjujemo kao prenošenje lažnih vijesti.

Tvrdnju da je Danijela Štajnfeld prijavila silovanje 2012. godine ocjenjujemo kao manipulisanje činjenicama, s obzirom na to da formulacija ove tvrdnje u članku Večernjih novosti navodi čitatelje na zaključak da je Štajnfeld prijavu podnijela nadležnim organima.

(Raskrinkavanje.ba)