Danas se navršava 25 godina otkako je u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa tzv. Dejtonski sporazum, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.
Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine, a dogovor su nakon tronedeljnih pregovora parafirali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a osim njega glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i Vesli Klark.
Dejtonski sporazum bio je kulminacija šatl-diplomatije, koju je počeo Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD, čime je stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH.
Ovaj dokumen te BiH doneo prekid rata, a u međuvremenu je pretrpeo stotinak promena.
Danas, po mišljenju dela međunarodnih zvaničnika, vreme je za njegovu reviziju kojoj se, međuitm, protive Srbi. Bošnjaci se zalažu za ukidanje RS i centralizaciju vlasti u Sarajevu, dok Hrvati smatraju da su dosadašnjim promenama obespravljeni, te da Hrvati treba da dobiju svoj entitet sa glavnim sedištem u Mostaru.
Veličina Dejtonskog mirovnog sporazuma meri se tragedijom koju je zaustavio, ocenjuje nekadašnji potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović.
- Rat u Bosni i Hercegovini odneo je 100.000 života, a Dejtonski sporazum doneo je 25 godina mira - rekao je Šainović za Tanjug, uz ocenu da je posredi "temeljni trag" za od tada buduću istoriju Balkana.
Upitan koliko mogu biti opasne tendencije za revizijom "Dejtona" te koliko bi one eventualno mogle ugoziti opstanak Republike Srpske, on kaže da mu danas, kad se govori da li treba nešto ispravljati i vršiti formalne revizije Dejtona, pominjući i nekakav "Dejton 2", sve to deluje "vrlo neodgovorno".
Drama poslednjeg dana pregovora
U studiji "Tajna istorija Dejtona: Američka diplomatija i bosanski mirovni proces 1995" Dereka Šolea i Beneta Frimana opisuje se i drama poslednjeg dana pregovora.
Tog jutra Milošević je odlučio da prelomi i potpiše sporazum sa Franjom Tuđmanom, nezavisno od stava bošnjačke delegacije. Navodno je na snegu, bez kaputa, na parkingu pored vojne baze čekao i insistirao da ovu ideju predstavi Kristoferu Hilu i Ričardu Holbruku. Kada je američka delegacija odbila ideju, Milošević je izneo poslednju ponudu: da se status Brčkog ostavi za kasnije, kad će biti rešen međunarodnom arbitražom, što je Tuđman prihvatio.
Kristofer i Holbruk su tada otišli u bosanske prostorije gde su se u Izetegovićevom apartmanu sastali s liderom Bošnjaka, te Harisom Silajdžićem i Muhamedom Šaćirbejom.
Dogovor su nakon tronedeljnih pregovora, parafirali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman-Foto: WIkimedia U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm
- Ovo je nepravedan mir, ali moj narod treba mir - rekao je navodno Izetbegović, i time je sporazum praktično dobijen.
Hil i Holbruk su požurili da dogovor stave na papir, a obavestili su i predsednika Bila Klintona, koji je doleteo u Dejton da potpiše sporazum. Neposredno pre potpisivanja odvijala se drama i unutar srpske delegacije: Slobodan Milošević je tek tada predočio dogovorene mape bosanskim Srbima.
Kad je Krajišnik video mapu, navodno se onesvestio. Upitan šta se desilo, Milošević je rekao: "Pao je u komu".
Konačni mirovni sporazum trojica predsednika republika nastalih iz bivše SFRJ potpisala su u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. godine.
Kao svedoci ugovor su potpisali predstavnici Kontakt grupe, tj. tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, kancelar Nemačke Helmut Kol, predsednik Francuske Žak Širak, britanski premijer Džon Mejdžor, predsednik Vlade Ruske Federacije Viktor Stepanovič Černomirdin i predstavnik Evropske Unije Felipe Gonzalez.