U Haškom tribunalu postoje dokazi da Srbi nisu počinili taj zločin, kao i nalaz balističara, koji je rađen u saradnji sa kolegama iz Amerike, Francuske, Nemačke, Češke i Izraela, koji potvrđuje da je fizički bilo nemoguće da granata doleti sa položaja koje su držali Srbi.
U slučaju eksplozije na Markalama, reč je o dva odvojena napada na ovu sarajevsku pijacu u kojima je život izgubilo više od stotinu civila.
Prvi napad dogodio se 5. februara 1994. godine kada je od eksplozije navodno samo jedne minobacačke granate poginulo 68, a ranjena 144 građana.
Napad je ponovljen godinu i po dana kasnije, kada je ubijeno 37, a povređeno 90 civila, a poslužio je kao pokriće za masovne napade avijacije NATO na Republiku Srpsku.
Srpska strana je negirala krivicu, tvrdeći da je tragediju inscenirala vlada u Sarajevu pod kontrolom lidera muslimana Alije Izetbegovića.
Nikada nije sprovedena nezavisna istraga o ovim zločinima, ali su haške presude okrivile Vojsku Republike Srpske.
U slučaju eksplozije na Markalama, reč je o dva odvojena napada na ovu sarajevsku pijacu u kojima je život izgubilo više od stotinu civila.
Prvi napad dogodio se 5. februara 1994. godine kada je od eksplozije navodno samo jedne minobacačke granate poginulo 68, a ranjena 144 građana.
Napad je ponovljen godinu i po dana kasnije, kada je ubijeno 37, a povređeno 90 civila, a poslužio je kao pokriće za masovne napade avijacije NATO na Republiku Srpsku.
Srpska strana je negirala krivicu, tvrdeći da je tragediju inscenirala vlada u Sarajevu pod kontrolom lidera muslimana Alije Izetbegovića.
Nikada nije sprovedena nezavisna istraga o ovim zločinima, ali su haške presude okrivile Vojsku Republike Srpske.