Muziku slušamo celim našim bićem i u tome je njena glavna snaga, Nažalost, mnogi ne shvataju njenu veličinu i značaj. Terapeutska svrha muzike izuzetno je važna: osim forme i blagosti ona bi trebala u sebi da nosi fundamentalne frekvencije svih naših energetskih centara, ali nije tako. Godine 1953. skoro sva muzika širom sveta podešena je na neprirodnih 440 Hz (herca) što je „raštimovalo“ ljudski um i telo i poremetio veze sa kosmosom i prirodom.
Promenu štima na 440 Hz prva je predložila i usvojila Nemačka 1939. godine i pored 25.000 poslatih peticija muzičara iz mnogih zemalja koji su tražili da se kamerton (referentni ton u muzici po kojem se štimuju svi instrumenti) vrati na A=432 Hz. Osim što ta neprirodna frekvencija pevače obavezuje na dodatni napor, uklonila je simetriju svetih vibracija i zvučnih odnosa iz čujnog spektara čoveka. Kakvo čudnovato rasuđivanje je dovelo do ove promene u tradicionalnoj muzičkoj harmoniji, koja je bila zasnovana na besprekorno tačnom posmatranju ritmova prirode? Da li je moguće da je skoro sva savremena muzika zadržala tu frekvenciju? Postoje mnoge teorije koje pokušavaju da odgovore na ova pitanja, neke tvrde da je ovo učinjeno sa namerom da čovek zaboravi na svoje moćne potencijale da bi zavisio od onoga što mu se servira.
U martu 2013. godine u Nemačkoj je održan ‘Simpozijum 432 Hz’ na kome je pokrenuta inicijativa za vraćanje kamertona na frekvenciju od A=432 Hz. Muzika koju slušamo treba da bude usklađena sa univerzalnim zakonima jer smo i mi deo te nesagledive celine.
Tesla je pre sto godina rekao: ‘Ako želite da razumete Univerzum, razmišljajte o energiji, frekvenciji i vibraciji’. A 25 vekova pre njega grčki filozof i matematičar koji je voleo da svira liru – Pitagora smatrao je da određeni ritmovi i melodije kada se pravilno koriste značajno doprinose dobrom zdravlju, pročišćavajući telo i um. Poštujući prirodne zakone, došao je do svetog broja 432, osnovnog broja prirodnih ciklusa. Po njemu se štim zove pitagorejski zbog specifičnosti frekvencija u datoj oktavi koje u svom odnosu daju proporciju zlatnog preseka, po kome i tibetanski monasi vekovima prave svoje zvučne činije, a ugrađen je i u molitve brojnih kultura sveta. Na internetu postoji snimak isceljujućeg rituala jedne šamanke koja nikad nije imala dodir sa civilizacijom, njena lekovita pesma je bila u tonalitetu A=432 Hz!
Leonardo da Vinči je uradio kompletnu studiju figure čoveka i pokazao kako su njeni različiti delovi u proporciji zlatnog preseka (1:fi). Taj odnos je sveprisutan: nalazimo ga u proporcijama čoveka, biljaka, Univerzuma.