Kosnet je za Radio Kontakt Plus rekao da istorija nije počela danom kada je formirana vlada premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i istakao da postoji obaveza poštovanja ranije preuzetih sporazuma i obaveza.
Ocenio je da neće biti puno prostora za napredak, ako obe strane nisu spremne na kompromise.
Američki diplomata je istakao da je administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena pažljivo proučila Vašingtonski sporazum i zaključila da su to stvari koje želi da vidi kako strane dalje ispunjavaju.
Na pitanje da li deli optimizam specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je početkom juna izjavio da misli da je "apsolutno moguće" da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kurti stave potpis na dogovor Beograda i Prištine ove godine, Kosnet je odgovorio rekao da je važno krenuti napred po tom pitanju, sa određenim osećajem hitnosti.
Istakao je da ljudi razumeju da, ako žele veća ulaganja u region, moraju srušiti barijere i stvoriti regionalno tržište.
Na pitanje da li vidi bilo kakav prostor za kompromis između Beograda i Prištine, Kosnet je istakao da vreme ne radi za dve strane, dodajući da je najveći neprijatelj tzv. Kosova samozadovoljstvo.
Ukazao je da je tokom poslednjih 20 godina na tzv. Kosovu stvorena situacija gde su se ljudi navikli na međunarodnu zajednicu koja "upumpava" puno novca u zemlju, pomažući narodu u rešavanju problema, ali je upozorio da to neće trajati večno.
Kosnet je naglasio da su SAD partner tzv. Kosova i da će to ostati, ali da američki programi pomoći nisu namenjeni da budu trajne dotacije.
Komentarišući pismo Aljbina Kurtija upućeno igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću, u kome navodi da želi da poseti manastir, Kosmet je rekao da misli da Kurti iskreno želi da poseti manastir i da bi to bilo korisno.
Kosnet je, međutim, ponovio da Vašington već duže vreme smatra da Priština treba da sprovede odluku ustavnog suda od pre više od pet godina i upiše u katastar zemljište koje je svojina manastira Visoki Dečani.