"Дејтонски споразум јесте кључ опстанка БиХ, у то дубоко верујем, али сам исто тако свесна да је због свих ових девијација које су се дешавале у претходном периоду - интервенције међународне заједнице, маса наметнутих одлука високог представника, интервенцијом Савета за провођење мира (ПИК) - споразум поприлично изобличен", рекла је Цвијановић, пренели су бањалучки медији позивајући се на Срну.
Izvor: ЕПА (Срђан Сулејмановић)
Према њеним речима, да је Дејтонски споразум поштован и у потпуности спроведен, те да није било притисака међународне заједнице, БиХ би данас била пуно озбиљнија заједница у којој би постојало више разумевања и поверења.
"Нажалост, можемо рећи да је међунационално поверење на минималном нивоу", оценила је Цвијановићева.
Председник Српске прецизирала је да у БиХ нема довољно разумевања због тога што се једна од страна у БиХ увек ослања на интервенцију међународне заједнице.
"Међународна заједница или њен део који је најприсутнији увек држи бошњачку страну и оне који пропагирају ту политику", констатовала је Цвијановићева.
Оценила је да је време да се врати прагматизму и види шта је то оствариво у БиХ.
"Ако само браните нешто што је наметнуто, а видите да је наопако, да је мање ефикасно, да није произвело веће међусобно разумевање, па чему онда задржавати те ствари", поручила је Цвијановићева.
Дејтонски споразум штити српски народ
Актуелни и бивши представници власти у Републици Српској изјавили су да је реч о документу који је донео мир, који штити српски народ у БиХ и Републику Српску.
Председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је поводом 23 године од потписивања Дејтонског мировног споразума да Српска данас "слави мир" и дан када је потписан Споразум који гарантује равноправност и опстанак Републике Српске.
"Анексом 4. Дејтонског споразума, који гарантује равноправност два ентитета и три конститутивна народа, до данас се штите права свих народа и грађана ове земље и гаранција су њеног опстанка и даљег развоја", рекао је Чубриловић.
Он је нагласио да је Дејтонски споразум поред тога што је донио мир до данас чврст темељ који штити српски народ у БиХ и Републику Српску.
"Управо због тога, Република Српска много пута до сада потврдила је своју посвећеност спровођењу, поштовању и очувању дејтонских рјешења. За нас је Дејтонски споразум трајна, правна и политичка категорија", рекао је Чубриловић.
Споразум је потврдио континуитет и међународно-правни субјективитет Републике Српске, рекао је Чубриловић и истакао да Република Српска неће дозволити никакву надоградњу Дејтона, нити било какву уставну реформу у БиХ, јер чврсто стоји иза тога да је Дејтонски споразум довољан оквир за равноправност и развој свих народа и грађана Републике Српске и БиХ.
Његов некадашњи колега Драган Калинић изјавио је Срни да се, што време више пролази, показује да је борба за изворни Дејтонски споразум и његове кључне принципе суштинска за српски народ, његову равноправност и опстанак у БиХ.
"Република Српска ће се успешно развијати, у то сам сигуран, али ће се развијати у оквиру оне БиХ која је детерминисана изворним Дејтонским мировним споразумом", рекао је Калинић.
Подсетио је да пре 23 године, када је донесен Дејтонски споразум, руководство Републике Српске није било до краја задовољно, нарочито јер су Срби првим текстом споразума били ускраћени за много шта.
"Надам се бољим данима за Републику Српску, да ће још више очврснути, да ће бити стабилна и да ће управо захваљујући искреној, суштинској борби за Српску као равноправан ентитет у оквиру БиХ и за српски народ као један од три конститутивна народа дати резултате и да ћемо у будућности ићи само напред и никако другачије", рекао је Калинић у Источном Сарајеву.
Први председник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник оценио је да Српска не може бити задовољна оним што је остало од изворног Дејтонског споразума и да га је потребно вратити приближно или у потпуности изворним принципима.
"По једнима је Дејтонским споразумом заустављен рат, други су мислили да је то трајно решење, а постоје и трећи који су мислили да је то привремено решење и да ће доћи до унитарне БиХ, поделе или укидања", рекао је Крајишник.
Према његовим ријечима, све што се дешавало у претходне 23 године од закључивања Дејтонског споразума јесте једна историја.
"Било је трауматичних потеза јер је био велики утицај незграпних представника међународне заједнице који нису знали суштину нашег живота", констатовао је Крајишник, који је био члан делегације Републике Српске на преговорима у Дејтону.
Истакао да је потребно направити ревизију ревидираног Дејтонског споразума који данас постоји.
"Не може овакав Дејтонски споразум какав је сада бити добра основа за опстанак БиХ, јер је промењен 100 пута, увек је неко из њега узео шта му је одговарало, узео неку надлежност и пренео на ниво БиХ", објаснио је Крајишник.
Он је поручио да БиХ не може функционисати ако се некоме нешто намеће и ако се сви у БиХ не уважавају.
Потпредседник Републике Српске из реда хрватског народа Јосип Јерковић изјавио је да се доследно залаже за примену изворног Дејтонског мировног споразума, онако како је написан, без интерпретација.
"Ми знамо да су проблематика тог документа анекси четири и седам. Свако у БиХ то доживљава на свој начин. Истина, Хрвати се још нису вратили на простор Републике Српске, али ја са своје тачке гледишта, могу рећи да сам незадовољан донаторима из света који не испуњавају оно што су и потписали и прихватили заједно у Дејтону 1995. године", рекао је Јерковић Срни у Источном Сарајеву.
Према његовим речима, међународни донатори су успорили помоћ за повратак и обнову ратом порушених објеката, а како оцјењује, највише су страдали Хрвати.
"Зато ћу се залагати за примену Дејтонског споразума, пре свега за повратак свакога на своје, као и за обнову порушене имовине или правичну надокнаду штете свима без изузетка", рекао је Јерковић.
Он је поручио да ће се током овог мандата, као и у претходном, залагати за сав народ који је од њега тражио помоћ и коју је могао да пружи у складу са законом".
Дејтонским споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ.
Дејтонски споразум, након тронедељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници, Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и Весли Кларк. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан.
Данас неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, предузећа, установе и лица која професионално обављају услужне и производне делатности.