Три године радимо на томе. И коначно смо, после три године, у сарадњи са удружењем породица погинулих у тој авионској несрећи и удружењем словачких ветерана, дошли до неких информација. До сада на томе није могло да се ради јер је стајала ознака државне тајне, али је словачки министар одбране укинуо ознаку тајности и сада је доста докумената објављено – каже Петронијевић.
Он је подсетио, да се у јануару 2006. године контиглент са 42 словачка војника и официра, који је провео претходних шест месеци на Косову у зони Подујева, враћао из своје мисије.
– Дошао је нови контигент словачких војника да их замени. Пре полетања авион је провео у хангару неко време под врло сумњивим околностима, продужилло се укрцавање, а онда након полетања авион је пао у близини мађарске и словачке границе под неразјашњеним околностима. Државна комисија Словачке је у року од неколико сати тај случај прогласила државном тајном и објавила да је у птању грешка пилота – подсетио је он.
Према његовим речима, интересанта су сведочења оних који су били у контигенту који је дошао да их земени.
– Од њих се дошло до информације да је у авион, између осталог, утоварено неколико алуминијумских сандука са доказима о некаквим масовним гробницама. Претпоставља се масовним гробницама или Срба или Албанаца или неалбанаца који су побијени од стране ОВК. Докази су стављени у специјалне сандуке који не би могли да се униште. То су специјални авионски сандуци за транспорт документације. Чак и у случају пада авиона они у највећем броју случајева остају неоштећени – указује Петронијевић.
Наводи, да су након пада авиона словачки и НАТО војници дошли заједно на место несреће, обезбедили га и нису дозволили мађарским спасиоцима да приђу, иако се место пада авиона налазило на територији Мађарске.
– После десетину сати њиховог боравка на терену, када су мађарски спасиоци дошли, није било никаквог трага, није било сандука, чак није пронађен ниједан лаптоп или телефон од погинулих војника. Званична верзија, да је авион пао грешком пилота, дефинитивно није тачна и то су истраживања која су они водили до сада утврдила, али незванично, јер је стајала ознака државне тајне, и они то нису могли до сада да објаве. Шта се са тим авионом догодило? Највероватније је у питању провокација његовог пада, а не грешка. То остаје да се види у истрази која треба сада да се спроводе – каже Петронијевић.
Он наводи, да је то оно што занима Словачку, а оно што занима Србију су подаци да се у авиону налазио контигент доказа који је везан за масовне гробнице у зони Подујева.
Петронијевић, такође, указује да супруга поконог пилота, који је након смрти окривљен за пад авиона, није желела да прими орден, те да је данас активиста у словачком удружењу породица погинулих у тој авионској несрећи. Они покушавају да докажу да је пад авиона испровоциран, наводи он.
– Чињеница је да на месту несреће нису пронађени сандуци са доказима који су везани за масовне гробнице, а ми смо добили податке од људи који су дошли да их замене и који су помагали у утовару авиона да су они постојали. То доводи у сумњу да су можда ти докази били разлог пада авиона. То за сада нико не може да тврди, али када се поређају чињенице хронолошки доводе у озбиљну сумњу мотив провокације пада авиона – каже Петронијевић.
Он наводи да поједини чланови породица погинулих у авионској несрећи, доводе у везу, а поједини и директно оптужују Мирослава Лајчака да је допринео томе да не дође до отварања тог случаја.
– Лајчак је у наредном периду био министар спољних послова Словачке и један од њихових најутицајнијих политичара. Они сви знају да је он НАТО човек, да је европски бирократа. Сматрају да је зарад мира и заштите злочинаца ОВК од стане НАТО, који су саизвршиоци са њима, највероватније вршен утицај на Лајчака, а он је вршио утицај да не дође до отварања тог случаја – каже Петронијевић.
Након 14 година дошло је до скидања ознака државне тајне, и Петронијевић каже да доказа има, јер је неке и сам видео. Ти докази ће, како наводи, у највећој мери доказати тезу да авион није сам пао, да није пао грешком пилота, већ да је испровоциран његов пад.
– Ако се докаже да су они стварно копали гробнице и вршили ексхумације, да су имали доказе, за које неколико људи из словачког контигента тврди да су били у авиону, онда је то озбиљна ствар за размишљање о прикривању доказа о злочинима ОВК – наглашава Петронијевић.
Он је подсетио, да је пре три године, као правни заступник породица несталих са КиМ, присуствовао седници словачког парламентарног одбора за безбедност, на ком се расправљало о овом случају.
– Одбор је тада донео одлуку да Скупштина Словачке није ставила ознаку државне тајне и да зато не може ни да је скине, али је дала препоруку да извршна власт то учини, што су они три године после тога и урадили, захваљујући агилности словачког војног министра. Ти докази су 99 посто постојали, мислим чак и да их у Словачкој неко има, или тужилаштво или Министарство одбране, и да би од Лајчака требало затражити да искористи свој утицај да се ти докази и документи, ако ништа друго, не морају предати нама, могу се предати истражним органима Специјалног тужилаштва у Хагу – закључио је Петронијевић.