Facebook profili i stranice → Деан Деки РС - Official: Holokaust je lažiran

Међу највећим веровањима ХХ века које су пласирале светске силе је веровање у холокἄуст.

Холокἄуст је временом постао религија, тако данас у Бога верује 2/3 Јеврејἄ а у Холокἄуст верује њих 99,99%.

Мучеништво Јеврејἄ представљено је као божански план најсличнији Христовом распећу.

А по предавањима њихових рабина, стварање државе Израел, одговор је самога Бога на холокἄуст, злодело које не може да се пореди са ничим из прошлости.

Међутим, сумње у фамозну цифру од 6 милиона убијених Јеврејἄ у Другом светском рату, појавиле су се још крајем четрдесетих година.

Људи који су се на основу проучених докумената и сведочења очевидаца бавили овом темом, преживели су непрекидне судске процесе и тежак физички терор.

Они који су се одважили да пишу о овој теми знали су да ће вероватно постати мета атентата.

Тако је Тис Кристоферсен, аутор књиге "Лаж о Аушвицу" почетком седамдесетих година преживео атентат у Данској.

Те среће није био француски историчар Франсоа Дипра који је убијен 1978. године због ширења брошуре:

"Да ли их је стварно умрло 6 милиона."

Главни адути у борби против оваквих људи били су искључиво атентати, што само по себи наводи на закључак да други аргументи не постоје.

Упркос свим опасностима, у Француској 1996. године излази књига:

"Темељни митови израелске политике."

Књигу пише Роже Гароди, ни мање ни више већ бивши логораш немачких концетрационих логора.

Историја се тако кроз холокἄуст поиграла са размерама стварних злочина који су однели преко 50 милиона живота, скрећући пажњу на само једну категорију жртава.

Не заборавимо да се нешто слично десило и са 12. јулом 1995. године.

Деценијама се већ свом снагом гура прича како је страдање јέврејског народа било далеко веће од других, да би сви остали вековима плаћали кривицу тога.

Док Јеврέји не само да нису страдали највише, већ су страдали много мање од већине осталих народа.

Бајковити број од 6 милиона мањи је 12 пута и то је документовано по имену и презимену, више од тога није могло.

Наравно, и пола милиона жртава изазива дубоко саосећање али шта онда рећи за 27 милиона само руских жртава, јер је управо руски народ истрпио највеће страдање током Другог светског рата и био је то злочин над хришћанством.

Хес, Броуд, Врба, Милер, Бендел, Фајнцелберг, Драгон и Њисли, цела историја холокἄуста заснива се на изјавама ових 9 истих сведока који се помињу у свим литературама.

Остали многобројни сведоци не само да нису својим очима видели некакве гἄсне коморέ, већ су за ту причу чули од других и трећих лица.

Неспорно је да постоје снимци скелета из разних логора насталих након ослобођења али они нису доказ систематског истребљења.

Исто тако, неспорно је да постоји доста више фалсификата који се подмећу као снимци из тога доба.

После Другог светског рата многе азијске и афричке територије радиле су на збацивању белих владара.

Чим је Енглеска дала независност Индији, на њеним крилима кренуо је колонијални подухват Јеврејἄ над Палестинцима, свет је жмирио на једно око јер без холокἄуста свет никад не би пристао на оснивање државе Израел.

Новонастала држава Израел не би могла да опстане да није било немачке компензације на основу холокἄуста.

Само у првих 20 година Немачка је Израелу исплатила званично 86 милијарди немачких марака док су стварне бројке знатно веће.

Израел без Немачке никад не би развио ни трећину своје инфраструктуре.

Цео железнички парк, сви бродови, електричне централе и велики део индустрије, немачког су порекла.

Батина Аушвица замахнута је над Немцима већ 80 година а све чешће се замахује и над осталим народима.

Тако је батина јула '95. над српским народом замахнута скоро 3 деценије.

За распиривање холокἄуст религије заслужна су нова места злочина и жртве које се сваке године појављују, што је још једна сличност са фамозним јулом '95. године.

Данас у Немачкој живи ближе 14 милиона странаца.

Све Јеврёје који желе да се уселе у Немачку треба примити без икаквог поговора и обезбедити им новчану помоћ, или ће батина разгласити да нἄцизам поново диже главу.

У стварности нико не оспорава да је знатан број Јеврејἄ завршио у логорима и да је стрељан.

Али до данашњег дана ни на једном суду није доказано да је постојао план њиховог физичког истребљења, да су постојале гἄсне коморё, и да их је на крају убијено 6 милиона.

Највећа бајка настала је на Нирнбершком процесу, да се од убијених Јеврејἄ правио сапун.

Ова вест је у Израелу покренула толику жељу за осветом да је 1990. године морао реаговати и

сам израелски експерт за холокἄуст Шмуд Краковски, који је изјавио да је прича о сапуну бесмислица и измишљотина.

За Нирнбершки процес је у Лондону августа 1945. године донесен посебан статут где за тај трибунал не важе међународни и државни правни акти.

У 21. члану тог статута стоји да је трибунал ослобођен да се придржава правила доказивања кривице и да не треба захтевати доказе.

Историчари већ деценијама воде спорове по питању гἄсних коморἄ и тога где су се оне налазиле, а после рата никад није урађена нити једна експертиза тих наводних просторија.

Не постоји нити један једини документ који доказује некаква тровања гасом, а након истребљења 6 милиона људи пронашло би се барем једно писано упутство или наредба.

Руси су '45. године у специјални музеј у Москви донели 46 фасцикли из Аушвицἄ, у њима је 90.000 докумената а ни у једном од њих нема ни помена о убиствима уз помоћ гаса.

Па ваљда би такав документ већ одавно тријумфално био приказан свету.

Швицарски писац Јирген Граф у својој књизи "Мит о Холокаусту" држи се искључиво докумената из овог руског музеја.

У њима између осталог стоји да су пећи, касније прозване крематоријуми, редовно кориштени за спаљивање одеће заражених од ушију, а да се гас "Циклон Б" редовно користио за дезинфекцију одеће и складишта.

Михаел Боард, члан комитета за историју Другог светског рата је годину дана пред смрт '88. године признао да је под притиском лагао на суду да су плинске коморе постојале у Маутхаузену.

Док Вивиан Бирд у својој књизи "Аушвйц-финална бројка" описује како је број убијених са 6 милиона пао на нулу.

Ели Визел у својој аутобиографији "Ноћ" пише да је у Белзецу сваки дан у гἄсне коморё одједном гурано око 800 људи.

То значи да је су на квадратном метру у просеку стајала 32 човека.

Многе изјаве сведока су немогуће с гледишта закона природе и физике.

У 46 крематоријума аушвйца је наводно сваког дана прерађивано 20.000 лешева, што значи да је процес горења био 18 пута бржи него у данашњим савременим крематоријумима.

На основу злочина у пољском граду Познањ из 1941. године када је у гἄсним коморἄма наводно убијено 4.000 Јеврејἄ, Немачка је Израелу одмах после рата исплатила 300 милиона немачких марака одштете.

Тек седамдесетих година је доказано да је хала где су биле те "гἄсне коморέ" направљена тек 1957. године.

Нико у историји није успео наплатити толико новца за мањим делом стварна, а већим измишљена страдања у неком рату.

Сав свој данашњи стандард тзв. Израел темељи на непрегледним рекама новца које су се слиле са разних страна као и на неповратним донацијама САД-а које су ишле на терет америчког становништва.

Сви медији света требало би ових дана да звоне на сва звона због дешавања у Палестини, али осим пар појединаца не звони нико.

Нема бољег доказа да медијском индустријом управљају Јёвреји који тако управљају и јавним мишљењем.

Једино звоно које овде звони је стаклено звоно под које је стављена реч "холокἄуст."

Ова реч је заслужна због тога што је под тепих гурнуто биолошко тамањивање једног другог народа.

А управо се у најстрашнијем мучилишту у историји човечанства, Јасеновцу, још увек бућка 5.000 тона српске крви.

Данас је табу тема било каква критика холокἄуста, а Јёвреји су своју недодирљивост упраксали до те мере да их и за најтеже злочине нико неће чак ни опоменути.

У њиховим медијима увек ће се појавити интелектуалци који ће наћи оправдања за та недела, наравно, на срамоту своју.

Стотине хиљада Јёвреја умрло је од епидемија, страдало од савезничких или осовинских бомбардовања, те приликом служења у војскама СССР-а, САД-а, Велике Британије, Француске па чак и Немачке где их је служило 150.000.

Касније су сви они као и у случају јула '95. године подведени под жртве холокἄуста.

Свакако је веће ливемерство то што на основу немачких репарација данас купују оружје којим убијају Палестинце на много гори начин него су се према њима самим односили нἄцисти.

Вечито скривање иза холокἄуста и вађење карте страдања у сврху пропаганде и напада на друге народе, њихов је мото.

Интернационални Црвени крст је после Другог светског рата у Бад Аролсену складиштио 14 милиона докумената из свих немачких радних и војних логора.

Они садрже имена и презимена логораша, место рођења, имена родитеља, пол, старост, веру, дан доласка, дан-сат и узрок смрти, па чак и наследне болести.

Бонским споразумом из 1955. године породицама страдалих дозвољен је увид у сва ова документа.

Тако је било само годину дана када је Израел издејствовао забрану у увид због заштите података, а у позадини је било то да у јавност не изађе недостатак 5,5 милиона јёврејских имена.

Онај ко данас туристички посети Аушвйц на улазу ће га дочекати стаклена витрина са праменовима женске косе.

У другом ћошку је хрпа старе обуће која треба да докаже како су ту гасом убијени милиони људи.

Реч "холокἄуст" код старих Јеврејἄ означава приношење жртве која је у потпуности спаљена.

Термин холокἄуст настао је као жеља да се злочини почињени против Јеврејἄ направе као изузетак у историји.

Пише: Деки РС

Među najvećim vjerovanjima XX stoljeća koje su smjestile svjetske sile je vjerovanje u holokaust.

Holokaust je vremenom postao religija, tako da danas 2/3 Jevreja vjeruje u Boga, a 99,99% njih vjeruje u holokaust.

Mučeništvo Jevreja predstavlja se kao božanski plan najsličniji Hristovom raspeću.

A prema predavanjima njihovih rabina, stvaranje države Izrael, odgovor je samog Boga na holokaust, zločin koji se ne može porediti ni sa čim iz prošlosti.

Međutim, sumnje u čuvenu cifru od 6 miliona ubijenih Jevreja u Drugom svetskom ratu, nastale su krajem 40-ih godina.

Ljudi koji su se ovom temom bavili na osnovu proučenih dokumenata i svjedočenja očevidaca preživjeli su nesmetane sudske procese i težak fizički teror

Oni koji su se usudili pisati o ovoj temi znali su da će vjerovatno postati meta atentata.

Tako je Tis Kristoffersen, autor knjige "Laž o Auschwitzu" preživio atentat u Danskoj.

Ta sreća nije bio francuski historičar François Dipre koji je ubijen 1978. godine. godine zbog podjele brošure:

"Da li je 6 miliona njih stvarno umrlo. "

Glavni podvizi u borbi protiv takvih ljudi bili su isključivo atentati, što samo po sebi dovodi do zaključka da drugih argumenata nema.

Uprkos svim opasnostima, u Francuskoj 1996. godine kada knjiga izađe:

"Temeljni mitovi izraelske politike. "

Knjigu piše Roze Garoda, ni manje ni više nego bivši logor u njemačkim koncentracijskim logorima.

Historija kroz holokaust poigrala se razmjerom stvarnih zločina koji su odnijeli preko 50 miliona života, skrećući pažnju na samo jednu kategoriju žrtava

Ne zaboravimo da se nešto slično desilo sa 12 godina. Još u julu 1995. godine.

Decenijama priča iz sve snage gura da je patnja jevrejskog naroda bila daleko veća od drugih, da bi svi ostali za to već stoljećima snosili krivicu.

Iako Jevreji ne samo da nisu najviše patili, oni su patili mnogo manje od većine drugih naroda.

Fenomenalna brojka od 6 miliona je 12 puta manja i to je dokumentovano imenom i prezimenom, ne može biti više od toga.

Naravno, čak pola miliona žrtava izaziva duboko saosećanje, ali šta reći samo za 27 miliona ruskih žrtava, jer je ruski narod pretrpeo najveću patnju tokom Drugog svjetskog rata i to je bio zločin protiv hrišćanstva.

Hess, Broad, Willow, Miller, Bendel, Feinzelberg, Dragon i Nisley, cijela historija holokausta je zasnovana na izjavama ovih 9 istih svjedoka koji se spominju u cijeloj literaturi.

Drugi brojni svjedoci ne samo da nisu svojim očima vidjeli neke gasne komore, već su čuli za priču drugih i trećih lica.

Neosporno je da postoje skeletni snimci iz raznih logora nastalih nakon oslobođenja, ali to nije dokaz sistematskog istrebljenja.

Isto tako, neosporno je da ima mnogo više lažnjaka koji se podmeću kao snimci iz tog doba.

Nakon Drugog svjetskog rata mnoge azijske i afričke teritorije radile su na svrgavanju bijelih vlada

Čim je Engleska dala nezavisnost Indiji, na njenim krilima kolonijalni poduhvat Jevreja. preko Palestinaca, svijet je gledao u jedno oko jer bez holokausta svijet nikada ne bi pristao na uspostavu Izraela.

Novoformirana država Izrael ne bi mogla opstati da nema njemačke naknade zasnovane na holokaustu.

Tek u prvih 20 godina Njemačka je zvanično isplatila Izraelu 86 milijardi njemačkih maraka dok su stvarne cifre mnogo veće.

Izrael bez Njemačke nikada ne bi razvio trećinu svoje infrastrukture.

Cijeli željeznički park, svi brodovi, elektrane i veliki dio industrije, njemačkog su porijekla.

Batina Ausvica 80 godina zamahuje Nijemcima i češće se njiše nad drugim nacijama.

Tako je to, batine jula '95. nad srpskim narodom već skoro 3 decenije.

Za širenje religije Holokausta su zbog novih mjesta zločina i žrtava koje se pojavljuju svake godine, što je još jedna sličnost sa čuvenim julom '95. godine.

Danas u Njemačkoj živi oko 14 miliona stranaca.

Sve Jevreje koji žele da se presele u Njemačku treba prihvatiti bez ikakvih pregovora i pružiti finansijsku pomoć, ili će batine objaviti da nacizam ponovo diže glavu.

U stvarnosti niko ne osporava da je veliki broj Jevreja završio u logorima i bio strijeljan.

Ali do danas ni na jednom sudu nije dokazano da je postojao plan njihovog fizičkog istrebljenja, da su postojale gasne komore, te da je na kraju ubijeno 6 miliona njih.

Najveća bajka nastala je tokom Nirnberškog procesa, taj sapun je napravljen od ubijenih Jevreja.

Ova vijest je izazvala toliko želje za osvetom u Izraelu da je 1990. godine. godine kada je morao da reaguje i

je izraelski stručnjak za holokaust Shmud Krakovski, koji je rekao da je priča o sapunu glupost i fikcija.

Za Nirnberški proces je u Londonu u avgustu 1945. godine. ove godine donesen je poseban statut gdje se na taj tribunal ne odnose međunarodni i državni pravni akti.

U 21. u članku tog statuta stoji da je tribunal slobodan da se drži pravila dokazivanja krivice i da ne traži dokaze.

Historičari se decenijama svađaju oko gasnih komora И i gdje su se nalazile, a nakon rata nikada nije urađeno jedno ispitivanje ovih navodnih prostorija.

Ne postoji nijedan dokument koji dokazuje bilo kakvo trovanje gasom, a nakon istrebljenja 6 miliona ljudi, pronađeno bi barem jedno pisano uputstvo ili naredba.

Rusi su u '45. godine 46 foldera iz Aušvica doneseno je u specijalni muzej u Moskvi, u njima je 90.000 dokumenata, a ni u jednom se ne spominje ubistva uz pomoć gasa.

Pretpostavljam da bi takav dokument odavno svijetu trijumfalno pokazao.

Švicarski pisac Jurgen Graf u svojoj knjizi "Mit o holokaustu" drži isključivo dokumenta iz ovog ruskog muzeja.

U njima se, između ostalog, navodi da su peći, kasnije nazvane krematorijumi, redovno korišćene za paljenje odjeće zaražene ušima, te da se gas „Ciklona B“ redovno koristio za dezinfekciju odjeće i magacina.

Michael Board, član komiteta za historiju Drugog svjetskog rata bio je godinu dana prije svoje smrti '88. priznao je da je pod pritiskom lagao na sudu da u Mouthausenu postoje gasne komore.

Dok Vivian Byrd u svojoj knjizi "Auschwitz-finalni broj" opisuje kako je broj ubijenih pao sa 6 miliona na nulu.

Eli Wiesel u svojoj autobiografiji "Noć" piše da se u Belzecu svakog dana u gasnoj komori odjednom gura oko 800 ljudi.

To znači da su u prosjeku stajali 32 osobe po kvadratnom metru.

Mnoge izjave svjedoka su nemoguće sa ugla zakona prirode i fizike.

U 46 krematorija Auschwitza svakodnevno je navodno obrađeno 20.000 leševa, što znači da je proces paljenja bio 18 puta brži nego u današnjim modernim krematorijima.

Na osnovu zločina u poljskom gradu Poznanju iz 1941. godine. godine kada je navodno u gasnim komorama ubijeno 4.000 Jevreja, Njemačka je odmah nakon rata platila Izraelu 300 miliona njemačkih maraka.

Tek sedamdesetih godina dokazano je da je 1957. godine izgrađena dvorana u kojoj su bile te "gasne komore". godine.

Niko u historiji nije uspio toliko naplatiti za manje stvarnih i uglavnom izmišljenih žrtava u ratu.

Sve je to tzv. standard danas. Izrael je zasnovan na nepredvidivim rijekama novca koje su se ulivale sa raznih strana kao i na bespovratnim donacijama iz SAD-a koje su otišle na račun američkog naroda.

Svi mediji svijeta bi ovih dana trebali zvoniti na sva zvona zbog onoga što se dešava u Palestini, ali osim nekoliko pojedinaca niko ne zvoni.

Nema boljeg dokaza da medijsku industriju kontrolišu Jevreji koji takođe upravljaju javnim mnijenjem.

Jedino zvono koje ovdje zvoni je stakleno zvono ispod kojeg je stavljena riječ "holokaust". "

Ova riječ je zaslužena jer je biološko kaljavanje jedni drugih ljudi gurnuto pod tepih.

I upravo sada u najstrašnijoj torturi u historiji čovječanstva, Jasenovcu, još uvijek ključa 5.000 tona srpske krvi.

Danas je svaka kritika holokausta tabu tema, a Jevreji su svoju nedodirljivost prakticirali do te mjere da ih niko neće ni upozoriti na najteže zločine.

U njihovim medijima će uvijek biti intelektualci koji će pronaći opravdanja za tu sedmicu naravno na svoju sramotu.

Stotine hiljada Jevreja umrlo je od epidemija, stradalo od saveznika ili bombardovanja osi, a dok su služili u vojskama SSSR-a, SAD-a, Velike Britanije, Francuske pa čak i Njemačke u kojoj je njih 150.000

Kasnije su svi kao u slučaju jula '95. godine pod žrtvama holokausta.

Sigurno je veći libertarijanizam to što na osnovu njemačke reparacija kupuju oružje kojim ubijaju Palestince na mnogo gori način nego što su ih nacisti tretirali sami.

Vječno skrivanje iza holokausta i izvlačenje mape stradanja u svrhu propagande i napada na druge nacije, njihov je moto.

Međunarodni crveni križ nakon Drugog svjetskog rata u Bad Arolsenu je sačuvao 14 miliona dokumenata iz svih njemačkih radnih i vojnih logora.

U njima se nalaze imena i prezimena logoraša, mjesto rođenja, imena roditelja, pol, starost, vjera, dan dolaska, dan-čas i uzrok smrti, pa čak i naslijeđene bolesti.

Prema Bonnskom sporazumu iz 1955. godine porodicama žrtava je dozvoljen pristup svim ovim dokumentima.

Tako je samo godinu dana kada je Izrael izdao zabranu zaštite podataka, a pozadina je bila da nedostatak 5,5 miliona jevrejskih imena nije izašao u javnost.

Onaj ko danas posjeti Auschwitz kao turist dočekat će staklena vitrina sa pramenovima ženske kose.

U drugom uglu je gomila starih cipela koje bi trebale da dokažu kako su milioni ljudi ubijeni gasom.

Riječ "holokaust" kod drevnih Jevreja znači prinošenje žrtve koja je potpuno spaljena.

Termin holokaust je nastao kao želja da se zločini počinjeni nad Jevrejima naprave izuzetak u historiji.

Piše: Deki RS

  · 

Sakrij original

  · 

Ocijenite ovaj prevod

Sve reakcije

590590