Nakon što je u sredu majka dečaka, koji je u OŠ "Vladisalav Ribnikar" 3. maja ubio devetoro svojih drugara i čuvara škole, a ranio petoro, ispitana u policiji, isplivali su pojedini detalji o životu ove porodice, a pitanje koje se od tada nameće jeste: "Kako je moguće da majka i otac nisu primetili šta sprema njihov sin?".
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je juče da su oni preuzeli slučaj dečakove majke, te da je pokrenuta predistraga kako bi se utvrdilo da li je tinejdžer bio zlostavljan i zanemarivan u svojoj porodici.
Kako se saznaje iz dobro obaveštenog izvora, majka je satima u policiji govorila o odnosu sa sinom, njegovom ponašanju, njenim zapažanjima, a navodno je rekla da je neka sinovljeva "čudna" ponašanja pripisalava pubertetu.
Dr Ljubiša Božić, specijalista sudske medicine i sudski veštak, objašnjava da, na osnovu do sada dostupnih informacija, može da se zaključi da dečak u ključnim momentima, pre nego što je skovao plan zločina, nije dobijao dovoljno pažnje od ljudi koji ga okružuju. On ističe da je iskaz majke važan za istragu, ali da krivca za masakr koji se desio nećemo naći u njoj.
- Istina je da je majka mogla da odreaguje da je primetila da nešto nije u redu, a to bi videla da se maksimalno fokusirala na dečaka. Međutim, promene kod dece tog uzrasta su česte i negde je logično to pripisati pubertetu, ali niko ne poznaje vaše dete bolje od vas i da je fokus bio na njemu, moguće je da bi mnoge stvari bile drugačije - kaže dr Božić.
Prema njegovim rečimna, dečak se čak nije ni ponašao kao ko ima 13 godina, a svoje ponašanje je, kako dodaje, prema najbližima promenio tačno onda kada je skovao pakleni plan.
- On u glavi i fiziološki ima 20 godina, tu nema nikakve dileme. Ponaša se i razmišlja kao dvadesetogodišnjak. On je tražio pažnju od okoline, roditelja, drugova, a kad je video da oni ne reaguju na njega onako kako bi on to želeo, u tom trenutku počeo je da kuje plan i "stavio je masku" - kaže Božić.
Dečak je, kako dalje objašnjava dr Božić, kad je sve isplanirao, počeo normalno da se ponaša prema roditeljima i drugovima.
- To je uradio, najverovatnije, jer nije želeo da se njegovo ponašanje ispituje i da mu ne pokvare plan. Ono što je bilo izraženo u njegovom ponašanju je osećaj da je drugačiji. Dečak je, što se videlo i ranije u njegovom ponašanju prema drugarima u školi, bio ubeđen da je drugačiji od svih, ali u smislu da je bolji. On je sam sebi bio idol i to je nešto što je naučio u svom primarnom okruženju - kaže doktor i dodaje da je bio naročito narcisoidan.
Prema njegovim rečima, dečak je sam bio svoj najveći problem, a zanemarivanje od strane roditelja u ovom slučaju ne može se gledati kao bukvalno, jer je njega bilo prvenstveno u dečakovoj glavi.