Sarajevo – Pre 26 godina na današnji dan (21. novembra 1995) u američkoj bazi „Rajt Peterson” u Dejtonu parafiran je Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, čime je okončan rat u toj zemlji. Osim zaustavljanja ratnih dejstava, tim sporazumom, koji je ubrzo i potpisan u Parizu, uspostavljen je i ustavnopravni poredak, odnosno stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dvaju entiteta (Republika Srpska i Federacija BiH, koje su potpisnice svih aneksa mirovnog ugovora) i triju konstitutivnih naroda.
I nakon više od četvrt veka primene popularno nazvanog Dejtonskog sporazuma BiH je ostala zaglavljena u ozbiljnim problemima i nemogućnosti funkcionisanja. Političku krizu u kojoj se trenutno nalazi mnogi tumače kao najtežu i najozbiljniju u njenom postdejtonskom periodu. Tome je, prema mišljenju mnogih pravnih stručnjaka, doprinelo „plansko i sistematsko” narušavanje i menjanje izvornog Dejtonskog sporazuma, osmišljeno u međunarodnim krugovima, a realizovano kroz intervencije visokih predstavnika, uglavnom na štetu Republike Srpske.
Tim namernim kršenjem odredaba sporazuma, a time i Ustava BiH, koji je njegov sastavni deo, Republici Srpskoj oduzete su brojne njene primarne nadležnosti. Sve to „uvijeno” je u kojekakve odluke i zakone koje je nametnuo visoki predstavnik ili ih je doneo Ustavni sud BiH, naklonjen političkom Sarajevu, koje teži ka unitarnoj BiH. Institucije Republike Srpske, kojima se ne može pripisati da su u bilo kojem smislu kršile dejtonske principe jer je njihova politika sve vreme bila u skladu sa „slovom, a ne sa duhom Dejtona”, već duže vreme pokušavaju da pravnim putem vrate Srpskoj sve što joj je oteto na nelegalan i nezakonit način.
Osim brojnih primera nedoslednog i nezakonitog kršenja Dejtonskog sporazuma, prostor za različita tumačenja ostavlja i činjenica da taj dokument nije za 26 godina, koliko se primenjuje, nikada preveden na jezike naroda BiH. U Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu, čija je to bila obaveza, i dan-danas u upotrebi je samo engleska verzija. Za neke to je činjenica u kojoj treba tražiti, između ostalog, i odgovor na pitanje kako se „tumačenje teksta Dejtona preobrazilo u praksu suprotnu slovu Dejtona”.
Iz OHR-a nedavno su potvrdili da „prevod nije njihov posao” i da je obaveza strana potpisnica da francuskoj vladi dostave odgovarajući jezičku verziju. „Francuska vlada dobila je nacrt prevoda na hrvatski od Hrvatske i na srpski od tadašnje SRJ. Međutim, iz BiH nije dostavljen nacrt prevoda na ’bosanski’ jezik. Dok to ne bude završeno, engleska verzija sporazuma i dalje ostaje jedina zvanična verzija”, naveli su iz OHR-a.
„Ako nemate zvaničnu verziju prevedenu, onda onaj ko čita englesku verziju može da tumači kako hoće, a iskustva govore da su OHR i dosadašnji visoki predstavnici u izobilju koristili mogućnost da tumače sporazum kako hoće”, izjavila je za RTRS Dušanka Majkić, delegat u Klubu Srba u Domu naroda parlamenta BiH.
I Milan Tegeltija, pravni savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, mišljenja je da neprevođenje teksta Dejtonskog sporazuma nije „slučajni nemar”, već „smišljeno ostavljanje prostora” OHR-u i Ustavnom sudu da mogu proizvoljno da tumače sve što je napisano u tom dokumentu.
„Da su preveli sporazum, morali bi, na primer, da prevedu englesku reč ’boundaries’, koja se u engleskom jeziku uobičajeno upotrebljava kao ’granica’ u kontekstu državnih granica, ali i u kontekstu tzv. property lines, granice vlasništva nad imovinom. To bi, samo po sebi, isključilo mogućnost uopšte postavljanja pitanja vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, šumama i vodama Srpske jer iz te reči direktno proizlazi da su ta dobra u vlasništvu Srpske”, rekao je Tegeltija za „Politiku”. Napomenuo je da je „ovo samo jedan od velikog broja primera kada prevod direktno utiče na politička dešavanja u BiH, a posebno u kontekstu smišljenog i kontinuiranog razvlašćivanja Republike Srpske” , te da je „potpuno jasno da je neprevođenje vođeno političkom intencijom devijacije Dejtonskog sporazuma”.
Tegeltija: Današnja BiH ne odgovara Dejtonskom sporazumu
Banjaluka – Savetnik srpskog člana Predsedništva BiH za pravna pitanja, Milan Tegeltija, ocenio je da je sporazum potpisan u Dejtonu 1995, kao međunarodni ugovor kojim je uspostavljen mir i dogovorena današnja BiH, ostao nepromenjen kao dokument, ali da mu današnja stvarnost u BiH ne odgovara. Tegeltija je rekao, javlja Tanjug, da je današnja stvarnost u BiH kreirana proizvoljnim odlukama OHR-a, raznim nametanjima, prisilnom centralizacijom i otimanjem nadležnosti od Republike Srpske. On je istakao da je takvom implementacijom do te mere izvitoperen Dejtonski sporazum da su pojedina poglavlja besmislena jer se više nemaju na šta primeniti. Naveo je da su najočitiji primer vojni aspekti sporazuma, koji danas suštinski nemaju na šta da budu primenjeni jer podrazumevaju postojanje tri vojske u BiH.
„Očito je da su Bošnjaci podržani OHR-om i stranim faktorom tretirali Dejtonski mirovni sporazum kao prelazno rešenje na putu centralizacije BiH putem njegovog izigravanja, dok su Srbi, Hrvati, Republika Srpska s dobrom verom pristupili tom sporazumu”, smatra Tegeltija i ističe da je povratak u okvire Dejtonskog sporazuma nužan da bi BiH mogla biti funkcionalna zemlja.