Predlog, koji potiče od Evropske komisije i koji tek treba da bude ratifikovan, ima za cilj postepeno ukidanje starijih vozila koja više zagađuju u korist ekološki prihvatljivih opcija.
Ova buduća uredba, koja čeka odobrenje od Evropskog parlamenta i Saveta, uvodi pojam „preostalog vozila“.
Automobili koji imaju kvarove na glavnim komponentama kao što su motori, menjači, kočnice ili upravljanje, a koji se smatraju starima (potencijalno oko 15 godina), spadaju u ovu kategoriju. Jednom kada budu označeni kao zaostali, ovim vozilima bi bilo zabranjeno da se podvrgnu značajnim popravkama i verovatno bi bili rashodovani.
Ambiciozni program EU „Fit for 55“ nastoji da eliminiše direktne emisije iz transporta do 2050. godine, sa privremenim ciljevima uključujući smanjenje od 55 odsto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Značajan korak na ovom putu je zabrana novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine, isključujući vozila koja rade na potencijalna buduća sintetička goriva. Međutim, realnost predstavlja izazove, jer upotreba vozila sa niskim ili nultim emisijama u EU zaostaje za očekivanjima, značajno varirajući među državama članicama.
Španija, na primer, sada ima prosečnu starost vozila preko 14 godina, sa preko 47 odsto vozila starijih od 15 godina.
Ovakvi trendovi nisu ograničeni na zemlje južne Evrope ili one sa nižim prihodima; Prosečna starost vozila u Nemačkoj kreće se oko 10 godina, a Francuska prelazi ovu statistiku.
Ovaj zastareli vozni park podstakao je Evropsku komisiju da predloži mere koje imaju za cilj smanjenje dugovečnosti automobila.
Suština kontroverze leži u nacrtu uredbe koja redefiniše klasifikaciju otpada i upravljanje otpadnim vozilima, promovišući kružnu ekonomiju.
Kancelarija Evropske komisije u Španiji je pojasnila da predlog ne namerava da spreči neophodne popravke motora ili zamene u standardnim automobilima.
Propis precizira uslove pod kojima se vozilo smatra tehnički nepopravljivim ili zaostalim. To uključuje velika oštećenja, kao što su sečenje, zavarivanje, spaljivanje, potapanje ili ispoljavanje nepovratnih tehničkih nedostataka.
Kontroverzno, vozilo koje zahteva zamenu većih delova ili čiji troškovi popravke premašuju njegovu tržišnu vrednost takođe se može klasifikovati kao zaostalo.
Ovo izaziva zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem na sektor radionica i očuvanje klasičnih automobila. Predlog, iako ne primorava vlasnike da odbace svoja vozila, baca sumnju na budućnost popravke i prodaje vozila, posebno za automobile koji se potencijalno smatraju istorijskim.
U zaključku, predlog nove regulative EU o automobilima, deo njene šire strategije zaštite životne sredine, predstavlja višestruko pitanje.
Nastoji da promoviše čistiju budućnost, ali postavlja pitanja o njegovim implikacijama na vlasnike vozila, automobilsku industriju i očuvanje automobilskog nasleđa.
Wheels-Alive komentariše: „Tanji kraj klina… Još jedan besmislen predlog koji bi, ako bude ratifikovan, omogućio da savršeno održiva vozila (uključujući klasične automobile) budu poslata na deponiju, uprkos činjenici da je emisija CO2 proizvedena tokom vožnje vozila (čak i na fosilna goriva) na daleko nižem nivou u celini od onih koji proizilaze iz proizvodnje novog automobila – bilo da ga pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem ili struja – da ga zameni!
Pored toga, kao što smo ranije spomenuli, sintetička/e-goriva neutralna od ugljen-dioksida su već dostupna (ali naizgled ignorisana od strane nadležnih u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugde) koja bi se mogla koristiti da bi se starija vozila zadržala i pomažu u bržem dostizanju ‘neto nule’…”