ЕУ је на почетку епидемије вируса КОВИД-19 у Европи остала нијема на молбе италијанских власти, које су потом помоћ потражиле на Истоку - од Кине и Русије, а изневјерена осјећања Италијана била су врло видљива - на друштвеним мрежама убрзо су освануле фотографије на којима се види како скидају заставе ЕУ, а умјесто њих подижу заставе Кине.
Иако је блок преживио дужничку кризу, огроман прилив миграната и сагу о Брегзиту, тренутни развој догађаја могао би да буде фаталан, процјена је једног од главних архитеката модерне уније.
Некадашњи предсједник ЕК Жак Делор упозорио је да би одсуство солидарности могло представљати смртну опасност по ЕУ.
На недостатак солидарности гласно и јасно упозоравају и лидери Италије и Шпаније, двије земље тренутно највише погођене пандемијом која је у свијету однијела скоро 34.000 живота.
Премијер Шпаније Педро Санчез рекао је да је битка са вирусом корона озбиљан тест за ЕУ и да она не смије да закаже.
Италијански премијер Ђузепе Конте позвао је ЕУ да крене с емисијом "обвезница за опоравак", како би се помогло финансирање активности држава чланица у борби против пандемије вируса корона, поручивши да ће неуспјех у рјешавању ванредне ситуације бити трагична грешка блока.
Истовремено, лидер италијанске Лиге Матео Салвини оштро критикује ЕУ и упозорава да ће се Италија, када побиједи вирус, окренути ка ЕУ и можда рећи "збогом".
Мијења ли вирус корона глобалну политичку сцену, питање је на које ће одговор услиједити кад се свијет избори с вирусом, али једно је сигурно - недостатак европске солидарности отворио је широко врата Кини и Русији, које су веома брзо послале медицинску опрему и стручњаке, уз ограду да су апсурдне инсинуације да заузврат желе нешто од те европске земље.
И док су помоћ у Италију слале Кина и Русија, чланице ЕУ су се окренуле себи, Унија је забранила извоз опреме ван својих граница, а апсурд ситуације је показао и случај запљене медицинског материјала намијењеног Италији, када су Чешка и Пољска зауставиле испоруку средстава из Кине.
Управо је новоуспостављена шема за извоз заштитне медицинске опреме у треће земље за земље западног Балкана била знак да је европска солидарност само празно обећање и "бајка на папиру".
Међутим, иако се показало да је у кризи "национална кошуља" ближа од "европске сукње" и да је почетни одговор ЕУ био неадекватан, превише је једноставно отписати ЕУ, али и рећи да је европско јединство у потпуности изостало.
Аустрија, Француска и Њемачка послале су заштитне маске у Италију, а Њемачка је преузела неке пацијенте из Италије и сусједне Француске.
Након првобитног "шока", ипак је договорена заједничка набавка медицинске опреме, као и новац за истраживање вакцине против вируса корона која ће бити достпуна широм свијета.
Европска комисија је такође привремено суспендовала правила еврозоне о државном дугу, чиме је земљама чланицама омогућено да потроше оно што је потребно да би преживјеле епидемију најбоље што могу.
Договорена је финансијска помоћ земљама чланицама и земљама у процесу приступња кроз измјену оквира ЕУ Фонда за солидарност.
Најављена је и помоћ за земље западног Балкана, а као подршку борби против кризе изазване вирусом корона ЕУ ће за Србију издвојити 93,4 милиона евра.
Слободан Жечевић из Института за европске послове каже за Тањуг да је европска интеграција на раскрсници и да се поставља питање да ли ће се ићи у даљу интеграцију или ће се све заврштити дезинтеграцијом.
Како каже, Италијани први неће гледати на ЕУ истим очима и сигурно ће поставити питање да ли би требало да изађу из заједнице и почну да воде своју политику.
"То је питање које ће поставити и Марин ле Пен у Француској", каже Зечевић.
Он наводи да на почетку кризе с вирусом корона није било унутрашње солидарности, сем спорадичних случајева, попут оног када је Њемачка примила пацијенте из Француске.
Криза је, истиче он, показала и да земље чланице ЕУ не располажу стратешким ресурсима јер су своју производњу пребациле у Кину, што је још једна озбиљна тема за размишљање у будућности.
Кад је ријеч о Србији, каже да је наша земља можда очекивала већу помоћ од ЕУ, да је у кризи била препуштена сама себи и да се тако окренула прије свега Кини.
Подсјећа, међутим, да је ЕУ Србији дала одобрење да може да користи сва средства из ИПА фондова у борби против вируса корона, а која, како наводи, нису мала.
Аналитичар Дејан Вук Станковић каже за Тањуг да само за оне који и даље робују идеолошким, еврофанатичним илузијама, недостатак европске солидарности представља изненађење.
"Очигледно да се нова евроадминистрација није ни консолидовала, а и сама Унија се налази у једној врсти превирања око своје будућности па је и тешко да све компликоване механизме активира и пружи помоћ у овој епидемији", сматра Вук Станковић.
Додаје да треба бити и крајње реалан, јер је ово "први сусрет с оваквом врстом пандемије на европском тлу", те је стога спреман и ефикасан одговор "неочекиван".