"Ништа није болело", рече др Владо Ђајић након што му је особа без рукавица убризгала нешто у руку.
Ђајић затим узе некакав папир, који крену показивати новинарима, попут малог детета које се учитељици правда да је урадило домаћи задатак.
Он је свој задатак урадио, пред десетинама камера је примио нешто у руку и показао интелектуалним снобовима како то треба.
Оне који се супроставе овом мишљењу, треба прогласити за људе који позивају на државне ударе.
Др Ђајић ипак није објаснио људима да ли је он доктор или политичар, људима које не занима да ли вакцина боли или не, већ какве су нуспојаве овог бућкуриша умешаног за неколико месеци.
Иако већ сад знамо да он неће имати никакве нуспојаве од примања дестиловане воде само за новинаре.
За исте оне новинаре којима се др Ђајић пре пар месеци захвалио за све што су урадили да ова пандемија дође до сваког у кућу.
Овај снимак је постао виралан и проглашен за његов лапсус, али ово није био лапсус, новинари су стварно једини распиривачи ове пандемије и без њих је нико не би ни осетио.
Медији су једини заслужни што је свет запљуснуо талас инфодемије.
Када је држава одлучила једном пољопривреднику са планине Голије да да пољопривредни подстицај и машину која сама дозира храну у штали, он је то одбио уз речи:
"Стока хоће да види газду."
Видимо да већина влада широм света једна за другом спроводе исту политику, а то је вакцинисање доктора, политичара и виђенијих особа пред камерама, како би стока видела шта треба да ради.
Те исте владе слушају само мали број својих лекара и одбијају да слушају огромну већину лекара и медицинских радника који се противе њима.
То нам јасно показује да се овде ради о организованом деловању исте групе људи и да је све закувано у истој кухињи.
Зар заиста мислите да ова вакцина помаже, да би њоме одмах вакцинисали светску сиротињу, или би она била резервисана за светску елиту...
Ми данас највише лудака имамо међу докторима наука, чија диплома им даје лиценцу да раде глупости.
Мало ко се усуди да им каже доста је, јер их штити докторат и људи кажу "па он је доктор и нешто зна", то је некад било, док су се доктор, војник, полицајац, свештеник и шумар поштовали, данас су сви критеријуми срозани до најнижих грана.
Јер када је неко спреман да из мајчине утробе украде дете и прода га, о чему даље да причамо...
Гледајући вакцинисање виђенијих ликова пред десетинама новинарских објектива, сва остала чула су нам искључена.
Не примећујемо да све мање чујемо звук хитне помоћи на улицама, не чујемо глас погребних предузећа која кукају како посла имају мање него иначе, не чујемо позив упомоћ пацијената којима је помоћ заиста потребна.
Након што су у Србији вакцинисани лобисти, вакцина је стигла и у Републику Српску.
Народу је бачена кост да се препире око руске, кинеске, српске, хрватске, кумунистичке, испробане или неиспробане вакцине, на крају људи кажу, ма дај шта даш само нек је игла.
Налог да се вакцине морају примити задире и у сувереност наше земље а то је да здравље грађана не подлеже никаквим налозима владе и страним вакцинама, вакцинама које су до сада демантовали многи светски ауторитети.
Сваког од нас штити и уставно право према члану 25. о неповредивости телесног и психичког интегритета, тако да је слобода избора апсолутно право сваког човека.
Вакцинација пред камерама, дочек вакцина на аеродромима, маске са логом фирми, странака и фудбалских клубова, торте у облику ковид болница, све смо прогутали и видели, шта ли је следеће, можда ће измислити ковид затвор за непослушне...
Не, њега су већ измислили.
У Дрездену се отвара први ковид затвор за оне који прекрше карантин и оне који га одбијају.
Бивши малолетнички затвор је преуређен у ковид затвор, у потпуности је ограђен жицом и чувају га пензионисани полицајци.
Ко би пре само годину дана рекао да ће нам се све ово десити...
Када су нам рекли идете у изолацију врло кратко а остали смо доста дуже.
Када су нам рекли полицијски час ће трајати од 20-05ч а трајао је доста дуже.
Када су нам рекли ставите маске само на кратко а до данас их нисмо скинули.
Када су нам рекли не грлите ближњег свог кратак период а и данас нам то препоручују.
Када су нам рекли нећете путовати само кратко а и данас нам бране.
Када су нам рекли немојте славити Ђурђевдан а онда нас опомињали да не славимо ни Никољдан...
Ово није нешто што ће се десити за 5 година, ово је свет који ми живимо.
Свет у коме већина поштује наредбе које директно штете њиховом животу.
Свет у коме су они који воле своју земљу, традицију и историју, проглашени за издајнике, а они који их терају на сатанистичке ритуале, проглашени спасиоцима.
Свет у коме се у карантин стављају здрави људи.
Свет у коме се мајкама у породилишту уместо њиховог чеда деле смртовнице.
Ми живимо свет у коме више нема живих, погледајте око себе...
Ево дошло је време боце, шта да очекујемо после ње, нешто другачије, не, варате се, биће још горе.
Очекивање другачијег исхода након исте процедуре је јасан знак лудила...
Доња фотографија је настала 30. јануара 1933. године, ово је датум доласка нациста на власт у Немачкој.
Видимо препознатљив немачки мотор са бочном приколицом и на њему замаскиране медицинске раднике који су спремни да по наређењу изврше задатак.
Иза њих видимо господу у скупим оделима којима маске нису потребне.
Већ сте ово негде видели скоро, познато...
Ово није нешто што се десило први пут, ово се кроз историју већ дешавало, а историја има тенденцију да се понавља.
Поседовати сам себе значи да ми одлучујемо шта ћемо радити са својим телом, умом, временом или енергијом.
Ако неко други о овоме одлучује уместо нас, то значи да су они наши власници а ми њихови робови.
Запитајте се да ли ми поседујемо сами себе или они поседују нас...
Доктори који пред камере изађу са засуканим рукавом, не носе беле већ црне мантиле...
Пише: Деан РС
