Он је пуцао са удаљености од 10 метара, у контролисаним условима на фиксирану мету, и опет је у финалу имао неколико промашаја.
Дамир Микец је ипак остао смирен и у Естонији је постао шампион Европе те одвео Србију на ОИ које ће следеће године бити одржане у Паризу.
Микец је српски ас и вишеструки шампион света у гађању малокалибарским пиштољем слободног избора.
Од њега не постоји бољи, он је строги професионалац, деценијама увежбаван како да делује под притиском, а и он некад промаши.
Али и од њега изгледа у Србији бољи ипак постоји...
Он се појавио у најмањој београдској општини Врачару, која је ових дана центар света.
Место где је поникао храм Светог Саве, на Дан светог Владике Николаја, десила се како кажу незапамћена трагедија српског народа.
Када је рођен дечак кога су медији прозвали Коста, Дамир је иза себе већ имао ОИ у Пекингу.
Коста је са само 13 година пуцајући у једној ОШ престигао и њега, као на игрицама с обе руке гађао је прецизно иако је био под стресом, пуцао је из 2 пиштоља наизменично, у хаосу, паници и на мете у покрету са удаљености већој од 15 метара, сваким хицем је прецизан а 9/16 хитаца било је смртоносно.
Ово не би пошло за руком ни актуелном Олимпијском шампиону у стрељаштву.
Коста је угрозио и норвешки рекорд Андерса Брејвика из 2011. године.
Реконструкција у докуменатарцу "Кроз очи сведока" показала је да је Брејвик на јужном делу острва за 15 секунди усмртио 9 људи који су у пуном трку бежали.
Даље у документарцу говори Јоханес Гиске, један од преживелих који каже да је пре пуцњева чуо одбројавања.
Ништа чудно јер ово је стална тактика снајперских тимова којима помагачи одбројавају за колико секунди ће им мета у покрету ући у "прозор" за пуцање.
Брејвик је на крају усмртио 77 особа, и то у земљи у којој агенти норвешке Обавештајне службе ПСТ, контролишу и оне људе који у маркетима праве веће залихе хране и воде.
Проверавајући због чега се купују толике залихе, баца се око на могућност забарикадирања у кућу и изведбе неке терористичке активности.
Брејвик је и поред такве службе некако успео купити 6 тона гњојива и натријев нитрат потребан за детонатор и одвести комби пун експлозива пред норвешку Владу.
Затим се након експлозије слушајући музику лагано возио 40 километара даље и на острву почиње насумично да пуца.
Норвешка специјалана јединица "Делта" није могла да дигне своје хеликоптере како би га стигла јер им пилоти тог дана нису дошли на посао.
Кроз саобраћајну гужву су се до језера возили у комбију сат времена а наредни сат су дували гумени чамац.
Он им се на сред језера издувао па специјалце на острво специјално пребацује локални рибар у свом чамцу баш некако у тренутку када је Брејвику нестало муниције, а од почетка његовог напада на Владу, прошла су пуна 3 сата.
Овај његов рекорд биће тешко оборити јер се до данас не зна колико је заиста било пуцача.
Ако норвешки пилоти нису дошли на посао тога дана, има неко ко јест.
Били су то новинари СНН-а, који су својим хеликоптером изнад острва кружили пун сат прије полиције и цео масакр свету преносили уживо...
Брејвик је извршио свој задатак, побио је будуће рушиоце система у својим матичним земљама који су на острву Утоја учили основе политике и били на теоријској обуци.
Добио је казну од 3 месеца по жртви и осуђен је на 21 годину затвора.
Казну служи у ћелији са климом, интернетом, видео игрицама и најбољом храном, ако је уопште и служи.
По питању пуцњаве на Врачару нисам хтео да се оглашавам емотивно одмах, пустио сам да дежурни медији исперу уста и да чујемо службене изјаве .
Мада, службена прича код нас је увек климава а кад то они уопште и говоре истину.
Јасно је да су Коста и Брејвик браћа, не по оружју већ по крзну, само жртвена јагњад кроз које је држава одрадила још један задатак.
Немогуће је да дете од 13 година, па све и да је одрасло у стрељани, без велике помоћи уради овако нешто, или да неко сатима убија десетине људи ако га нису пустили да то ради и пружили му помагаче и логостику.
Ајде да људи и поверују да су се пилоти "Делте" успавали па тог дана нису дошли на посао у Ослу, био је петак па су људи можда узели продужен викенд.
Али у приземљу школе Владислав Рибникар у Београду налазе се канцеларије обезбеђења, школска амбуланта, секретаријат, канцеларија директора и просторија за чистачице.
Сви они су се тог несретног јутра успавали и на послу у 8:40 од њих није био нико, па је Коста након обављеног посла полицији уз осмех пријавио сам себе, јер је од својих ментора убеђен да неће одговарати јер има 13 година.
Као и у Норвешкој, и у Београду су екипе свих највећих медијских кућа биле вредне па су на Врачар стигле пре саме полиције.
Елитна је то школа веле, сад постоје и те елитне школе у које шаљу децу глумаца, политичара, доктора, бизнисмена, како би до краја задржала привид савршености...
Децу која су од рођења заљубљеници у обећани запад, и која своје комшије називају сељацима, као таква су идеално оружје за оперативце зла.
Једну од тих школа је водио и Мика Алексић, па чим је упутио критику на рачун глуме, једна од тих елитних га је оптужила за силовање.
Данас Мика труне у затвору а Коста је већ по некима проглашен за хероја, изгледа да само за сексуални деликт који је најлакше наштимати, у Србији постоји осуда.
Деца су у тој елитној школи одмах уз осмех направила снимак како специјалци у школском дворишту хапсе Косту а у добу најмодернијих телефона, снимак је направљен што би клинци рекли "дигитроном."
Мутан снимак показује како специјалци особи са белим пругама на јакни и белим патикама, чврсто вежу руке на леђима и то је једини снимак који су медији пустили у јавност...
Неких 90 секунди касније, уместо специјалаца који осумњиченог за масовно убиство убацују у марицу и одвозе под ротацијом, појављују се 2 инспектора БИА-е у цивилу који га уводе у цивилно ауто са затамњеним стаклима.
Поред различитих патика на којима после толиког масакра нема капи крви, сад осумњичени више на рукавима нема пруге и из неког разлога су Косту у тај минут и по одвезали и руке му свезали с преда.
Ако је то на снимку уопште Коста, а извештај са систематског прегледа из септембра прошле године показује да није.
Коста Кецмановијећ је на том прегледу био висок 157 цм, а крај инспектора БИА-е високог 185 цм хода особа скоро равна њему а и облик тела говори да није могуће да је то тринаестогодишње дете.
Дакле, или је Кости за ових 8 месеци убризган јак хормон раста или се инспектор од старости смањио.
А можда је то још само један од оних снимака које треба да види јавност...
Играјући на карту сажаљења медији су одмах пустили вест да је он био малтретиран, бавећи се заштићеном патологијом.
Малтретирано дете ово не ради, а још једна од лажи је да је пуцао на наставницу историје јер је имао јединицу, а дневник показује да је имао све петице.
Овај случај издваја и то што нико од политичара није обишао рањене особе у болници, сликао се и купио политичке поене.
У земљи у којој се снимци са црних хроника одмах користе за личну промоцију, у земљи у којој снимци кад треба и нестају, реално је запитати се да ли онда те рањене особе уопште и постоје.
Ситуација је толико драматична да су медији пуна 2 дана вртели лажну слику Косте Кецмановића.
Тек кад се на друштвеним мрежама јавно огласио Едвин Хотеа из Румуније и рекао да је то он на слици насталој 2020. године а никакав Коста, слика је избрисана а почела је да кружи слика слатког дугокосог дечака.
Ништа од тога није сметало начелнику полицијске Управе за град Београд да само пар сати после трагедије у форензичким рукавицама у преносу уживо покаже Костин план, скицу и списак са именима ученика.
Чудно је да ученик који познаје школу прави њен план а и он је приказан на енглеском а списак на српском језику, па која озбиљна полиција на свету још нешто такво објављује на самом почетку истраге...
Све је прилично сумњиво, и то што се од самог почетка крио лик и грађа самог дечака, то што се нико из школе од званичника није јавио да демантује да то није он на слици, то што постоји само једна његова слика и снимак, то што му се нико од родитеља није обратио јавно нити му се зна ко му је мајка.
Деца која су наводно била на списку за ликвидацију прва су давала интервју, сваки исти као да рецитују песмицу.
Она преплашена деца која су још истог дана говорила у множини "Пуцали су, убили су" и да нису видели Косту како пуца, одмах су нестали из водећих медија.
Нема овде ни снимака из школе, ни снимака како хаотично одвозе убијене и рањене, ни сликања, ни имена, ни тела, ни сандука...
Што би се рекло, нема чега нема.
Колико је то све озбиљно показује то што се тродневна жалост прогласила тек од петка, јер се дан после трагедије, у Београду играо један кошаркашки меч где су се масе у трансу радовале због некаквих поена.
А уместо 2 милиона људи на улицама истог дана, протести су организовани 5 дана касније, за сутра у 18 часова, кад се славске трпезе испразне и емотивни набој маса до краја спласне.
Јутрос је у Тексасу у тржном центру убијено 8 људи.
Ова савезна држава највећи је камен спотицања за америчку Владу јер је још једино овде народ наоружан до зуба што полицији представља проблем да преузме контролу кад крену разна закључавања.
Тексас је рекордер и по броју затвореника у САД-у, има их чак 220.000, што значи да је сваки стоти становник Тексаса у затвору.
Највише пуцњава у школама и тржним центрима у Америци дешава се управо у Тексасу.
Пуцач је увек играч државе који се по навици убије или буде убијен приликом хапшења, као што је и са овим јутрос био случај.
И не наседајте на причу да сте Ви криви због овога што се десило у Београду, да је криво цело друштво у целини.
Ви нисте криви, Ви нисте тако васпитали своје дете и оно није пуцало из пиштоља.
Кристијан, фарма, задруга, парови, пинк, хепи и разни Митровићи су само мала кап у овом дубоком океану зла а то преузимање колективне одговорности је највећа подвала.
До пре 30 година у школама је био предмет "Општенародна одбрана и друштвена самозаштита."
Деца су учила како да ставе гас маску, како да третирају рањеника, припреме експлозив, баце бомбу, расклопе и склопе пушку а на крају су пуцали из праве пушке у стрељани.
У свакој кући је оружје било на видном месту и детету није пало на памет ни да му приђе.
По систему "Гвожђе се кује док је вруће", уследио је масакр у Младеновцу како би се пажња скренула са Врачара.
Користећи морбидне технике, службе свих земаља за овакве акције користе оне који потичу из војних породица, јер их на неки начин држе у шаци.
У Младеновцу је пуцао син потпуковника контраобавештајне службе Војске Србије запослен у генералштабу, службе која између осталог треба да штити државу од тероризма.
Метода проблем-реакција-решење изведена је по пуном плану, њима људски живот не значи ништа.
Изазвани су крвави напади и бурне реакције у јавности, након чега се понудило решење.
Овог пута је то тотално разуружавање Србије и одузимање људима чак и ловачког наоружања, те закључавање деце у школама од понедељка уз разна малтретирања, што је пут ка тоталној контроли становништва.
Да је само неко од 17 убијених за 2 дана у Београду, имао пиштољ да се одбрани, број страдалих би био доста мањи.
Какве класе нових безбедњака и оних који ће једини смети носити оружје, нам долазе, показује фотографија доле.
До зуба ће остати наоружане само хорде које чувају пар људи у скупим оделима.
Јер држава се боји свог грађанина само док он носи пушку на рамену...
Пише: Деки РС