Постоји таква изрека: „Може се лагати грубо, али не смије глупо!“
А ево, долази СТРАНИ чиновник и строгим гласом, не трепнувши оком, упозорава нас да је веома незадовољан што се одлучније не одупиремо извјесним СТРАНИМ утицајима. То је, каже, недопустиво. Па чекај, мајсторе, из које нам то црногорско/брдске нахије ти тако паметан долазиш?
Зар стварно мислиш да смо ми овдје – што рече један шаљивџија – сисе веслали?
А сад озбиљно. Занимљиве, врло поучне ствари се ових дана дешавају у Грузији.
Усвајање закона о „страним агентима“ било би „неспојиво са напретком Грузије на њеном путу ка ЕУ“, наводи се у писму 12 министара спољних послова ЕУ упућеном високом дипломати ЕУ Жозепу Борељу.
САД пријете санкцијама због „подривања демократије у земљи“.
Обратите пажњу, тај „опасни“ грузијски закон дословно имитира не руски, него амерички, британски и дио европских закона о забрани страних утицаја.
У Грузији је прошло 20 година од „обојене револуције“. Избори су од тада потпуно транспарентни и општепризнати, а аспирације за улазак у НАТО и ЕУ нису доведене у питање. И сад, изненада – легитимни и демократски парламент једне суверене земље доноси закон који се не свиђа страним чиновницима јер ограничава спољни утицај, и готово – Грузија одмах престаје да буде демократска земља, треба је казнити.
Испада да се уопште не ради о стандардима демократије, па чак ни о евроатлантској оријентацији земље, већ једноставно о дисциплини: ако се повинујете нашим упутствима, ви сте демократска држава, а ако нас не послушате, престајете то да будете и добијате санкције. И то је, испоставља се, једини критеријум демократије.
И грубо и глупо, и као што рекох – веома поучно.