Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Ročester u američkoj državi Njujork, prvo je koje daje dokaz da infekcija virusom SARS-KoV-2 dovodi do podsticaja takozvanih memorijskih B ćelija, dugotrajnih ćelija imunog sistema koje otkrivaju patogene, stvaraju antitela i pamte ih za ubuduće. Sledeći put kad neki patogen uđe u ljudsko telo, te B ćelije stupaju u akciju kako bi ga uništile čak i pre nego što do infekcije dođe.
PROČITAJTE: KAKO SE TRAMP TAKO BRZO OPORAVIO: Dobio je lekove koje niko nije, evo koji su to medikamenti
Memorijske B ćelije mogu da prežive u ljudskom telu decenijama, mogle bi dugo da štite one koji su preležali koronu, čak možda i doživotno, a istraživanja po ovom pitanju biće nastavljena.
Ovo istraživanje je takođe prvo koje dokazuje takozvanu ukrštenu reakciju B ćelija. Ta reakcija znači da B ćelije koje su se jednom borile protiv nekog virusa iz porodice korona, mogu da deluju i protiv drugih, kao što je SARS-KoV-2, te bi ljudi sa takvim B ćelijama imali određenu vrstu imuniteta.
„Kada smo proučavali uzorke krvi ljudi koji su se oporavljali od kovida, izgledalo je da su mnogi od njih imali B ćelije koje su mogle da prepoznaju SARS-KoV-2 i da brzo proizvedu antitela da ga napadnu“, kaže profesor Mark Sangster, jedan od autora istraživanja.
U studiji su proučavani uzorci krvi 26 zaraženih virusom korona, koji su imali blage ili srednje simptome i 21 zdrave osobe, čiji su uzorci uzeti pre šest do deset godina.
Iz tih uzoraka, naučnici su merili nivo B ćelija i antitela koja su napadala određene delove proteinskog „šiljka“ virusa SARS-KoV-2, koji postoji u svim virusima korona i služi za vezivanje za receptore u ljudskom telu.
PROČITAJTE: KON NAJAVIO TREĆI UDAR KORONE! Spremna i mera koja se mnogima neće dopasti!
Proteinski „šiljak“ razlikuje se kod različitih virusa korona, ali jedan njegov deo, takozvana S2 podjedinica, gotovo je identična kod svih virusa iz ove porodice. Memorijske ćelije pamte tu podjedinicu iz svih virusa i zahvaljujući tome prepoznaju sve viruse korona kao opasne, bilo da se radi o beta-koronavirusima, koji izazivaju prehladu, ili o SARS-KoV-2, MERS i SARS, pa proizvode antitela koja ih napadaju.
Ono što nije istraživano ovom studijom je koliki stepen zaštite daje ukrštena reakcija B ćelija i kakav je ishod bio kod pacijenata.
Autori studije kažu da im je to sledeći zadatak, da prouče da li ukrštena reakcija B ćelija dovode do blažih oblika kovida i da li mogu biti od koristi prilikom razvoja moguće vakcine.