Kalcijum je izuzetno bitan za razvoj kostiju, ali i za njihovo zdravlje, posebno u kasnijim godinama života. Mnoge žene u menopauzi imaju velikih problema sa kostima usled čega se javljaju propratna obolenja.
Osim što stvara koštanu masu i sprečava osteoporozu, kalcijum normalizuje rad nerava i mišića, reguliše otkucaje srca, omogućuje zgrušavanje krvi i podstiče san- Kada je reč o ovom receptu, onda u većim dozama ne samo da leči simptome manjka kalcijuma i zaustavlja razvoj osteoporoze već pomaže i protiv visokog holesterola i povišenog krvnog pritiska. Ljuska od jajeta sadrže 90 odsto kalcijuma i najbolji su prirodni izvor tog minerala. Telo ga lako apsorbuje jer je ljuska jajeta po hemijskom sastavu gotovo identična ljudskim kostima i zubima.
Osim toga, ljuska jajeta sadrži gvožđe, bakar, mangan, cink, fluor, fosfor, hrom i molibden. Zbog toga mnogi stručnjaci preporučuju mlevenu ljusku jajeta kao prirodnu i vrlo delotvornu nadopunu kalcijuma. Zavisno od životne dobi, preporučena dnevna doza je 1,5 do 3 grama mlevene ljuske jajeta. Ko ne voli ljuske, ovo je način da pripremite smesu:
Ljuske od osam jaja dobro oprati, osušiti, zdrobiti, preliti sokom od dva limuna i ostaviti u frižider nekoliko dana. Kad se ljuske otope, procedite tečnost i pomešajte s litrom rakije i kilogramom meda. Ostaviti da odstoji sedam dana pre upotrebe. Konzumirati po jednu kašiku, dva do četiri puta dnevno nakon jela.
Ljutnja od bar pola sata dnevno ne samo da je korisna za vas jer oslobađa sav stres već i poboljšava kardiovaskularnu i respiratornu aktivnost, donosi Everyday Health.
Kada se naljutimo, postoji neurohemijski impuls koji stimuliše moždane talase. Kada se nervni sistem “napreže”, ubrzavaju se otkucaji srca te disanje. Isto tako, tokom faze ljutnje dolazi do povećane proizvodnje dopamina, hormona koji stimuliše mozak i proizvodi neku vrstu uzbuđenja u neuronima, ali i norepinefrina, hormona koji povećava krvni pritisak i otkucaje srca.
Bes je, dakle, način na koji se aktivira naš mozak kao i neki naši unutrašnji organi, zbog čega nije tako loš kao što možda mislimo. Ipak, naučnici objašnjavaju da je u tom slučaju jako važna umerenost te prema njihovom mišljenju u danu ne bismo smeli biti ljuti duže od 30-ak minuta. U suprotnom bi to moglo štetno uticati na naše zdravlje.