Raskrinkavanje.ba

Sputnik → Kako je ruska ekonomija prestigla Nemačku i postala najjača u Evropi?

11.01.2024
Tekst članka

Stabilnost ruske ekonomije je posledica bogate sirovinske osnove, razvoja vojne industrije i poljoprivrede, kao i preorijentisanja spoljne trgovine ka istočnim tržištima, kaže ruski ekonomista Mihail Beljajev, komentarišući vest da je, uprkos pokušajima Zapada da uništi privredu zemlje, ruska ekonomija po paritetu kupovne moći postala prva u Evropi.

Da bi se shvatila snaga ruske ekonomije trebalo bi dobro proučiti njenu privredu, shvatiti njene specifičnosti, njene odlike i prednosti u poređenju sa drugim ekonomijama, dodaje Beljajev.
„Ono što se smatralo slabošću Rusije – a to je oslanjanje na sirovinske industrije - u stvari se pokazalo kao njen temelj, na kome počiva privreda i kao ono što određuje njenu ekonomsku sigurnost. Mi eksploatišemo, imamo sopstvene sirovine, imamo svoje osnovne industrije koje ‘hrane’ ne samo domaću proizvodnju, već ih je bilo lako preusmeriti sa Zapada, gde smo glavnom isporučivali ove proizvode. U uslovima sankcija, to su proizvodi koji su traženi u celom svetu, bilo je prilično lako i bezbolno preorijentisati ih na Istok, praktično bez gubitaka, i uopšte na druga tržišta. Tako da mi ovde praktično ništa nismo izgubili“, kaže Beljajev.
Beljajev dodaje da je Rusija tako obezbedila svoju ekonomsku bezbednost i privredu osnovnim sektorima. Otuda ne čudi što je ruska ekonomija po paritetu kupovne moći prestigla Nemačku i čitavu Evropu i zauzela peto mesto u svetu, iza Kine, SAD, Indije i Japana, što je potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin.
 

Imamo i prilično efikasan, moćan poljoprivredni sektor, koji nas u potpunosti zadovoljava poljoprivrednim proizvodima. To takođe osigurava našu prehrambenu bezbednost i jedna je od komponenti ekonomske sigurnosti. Osim toga, proizvodimo žito. Štaviše, u uslovima sankcija, pokazalo se da je naše tržište zaštićeno od spoljnih uticaja. Dakle, ova grana poljoprivrede se spokojno razvijala i omogućila nam da zauzmemo prvo mesto u izvozu pšenice i uopšte da zauzmemo ozbiljno mesto u proizvodnji žitarica, obezbeđujući našu ekonomsku i prehrambrenu bezbednost“, navodi Beljajev.

 
Prema njegovim rečima to su dve osnovne grane industrije koje karakterišu rusku ekonomiju i određuju njenu održivost.
I na kraju, ima još jedan faktor koji je postao prilično pozitivan, ali sticajem određenih okolnosti – a to je naš vojno-industrijski kompleks, koji radi punim kapacitetom. Činjenica je da je vojno-industrijski kompleks povezan sa civilnim industrijama i sa svim ostalim - metalima, tekstilom, gumama, hemijskom proizvodnjom, gorivom i tako dalje, i to je dalo doprinos budžetu. Vojna industrija se finansira iz budžeta, ali svoj dinamički impuls prenosi na sve druge sektore nacionalne privrede. To je, zapravo, i odredilo pravac da imamo tako visoke stope rasta od 3,5 odsto, što je naš zvanični podatak“, kaže Beljajev.
Predsednik Rusije Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 11.01.2024
Ruska ekonomija je po paritetu kupovne moći postala prva u Evropi i peta u svetu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin
© AP Photo / Alexander Zemlianichenko

Nemačka privreda je u depresivnom stanju

Ekspert napominje ruska ekonomija jača u vreme kada je Zapad odustao od ruskih energenata, a pre svega Nemačka koja je imala moćnu ekonomiju i važila za lokomotivu Evrope.
Ali, kada se odrekla naših energenata, koji nisu samo obezbeđivali grejanje i tome slično, nego su istovremeno služili i kao sirovina za moćnu nemačku metaluršku industriju – sve se promenilo. Isto je sa energentima i gasom za hemijsku industriju. A, kako su energenti poskupljivali tako su izazvali inflaciju, pre svega u Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama. Nemačka privreda sada doživljava nešto što joj se odavno nije dogodilo - definitivno je u depresivnom stanju, ako ne i u krizi. Istovremeno, iz razloga koje sam naveo, mi smo u određenom usponu. Odnosno, povećali smo i unapredili našu proizvodnju, uključujući i spoljnotrgovinske isporuke“, kaže Beljajev.
Putin je naveo i da bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Rusije u 2023. godini mogao bi da pređe četiri odsto, a na pitanje šta je uticalo na taj rast Beljajev kaže:
„Naša privreda se zasniva na ovim unutrašnjim resursima i ne zavisi od kaprica spoljnoekonomske situacije. Imamo prehrambenu bezbednost, koja takođe ne zavisi od kaprica spoljne trgovine. Osim toga, to su dve dobre izvozne komponente koje smo uspeli da ostvarimo. To su proizvodi koji su traženi širom sveta. Žito prodajemo bez poteškoća, jer je potrebno svuda i po pristojnim je cenama. Možemo sebi priuštiti čak i da ga poklanjamo najsiromašnijim afričkim zemljam. Isto je i sa energetskim resursima koji su takođe svima potrebni. Dakle, sa zapadnih tržišta, koja su odbila da kupuju naše energente preusmerili smo ih na Istok, delom u Afriku, a delom u druge zemlje. Danas sam pročitao da je čak i Amerika ponovo počela da kupuje naftu od nas. Doduše u malim količinama, ali ipak kupuje. Dakle, sve ovo je odredilo snagu naše privrede“, kaže ekspert.
Beljajev ističe da danas ruski vojno-industrijski kompleks daje podsticaj razvoju svih ostalih industrija.
Sve navedeno su motori naše privrede u 2023. i mislim da će zadržati taj značaj i u 2024. godini, uz podsticajne mere vlade za razvoj drugih delatnosti. Smatram da možemo da pokažemo veće stope rasta...“, naglasio je ekspert.

Kakva je budućnost ruske ekonomije?

Na pitanje kakve su perspektive ruske ekonomije, Beljajev kaže da ruska privreda ima sve resurse i potencijal za dalji rast, te da treba da se okrene sebi i svom tržištu.
„Imali smo ideju nasleđenu od liberalnih teoretičara, koja je bila zasnovana na modelu zapadne Evrope, gde su male privrede male. Oni su u velikoj meri zavisili od izvoza... Ali mi smo i dalje velika ekonomija, a ekonomije ovog tipa trebalo bi više da se oslanjaju na domaće tržište. Štaviše, naše tržište nije zasićeno i tu leži sva naša snaga. Prednost je što postoje čak i velike ekonomije, ali je tamo već sve proizvedeno. Uzmimo za primer Evropsku uniju, pošto se smatra jedinstvenom ekonomijom – tu nema mnogo šansi za razvoj, osim zelene energije. Naše tržište nije zasićeno, naše tržište može da apsorbuje mnogo. To se odnosi i na gradnju stambenih zgrada, proizvodnju automobila, nameštaja i kućnih aparata. Mi treba da gradimo fabrike za razvoj domaće privrede. Naše domaće tržište je praktično neiscrpno“, kaže Beljajev.
On naglašava da akcenat istinski treba da se stavi na domaću ekonomiju, ali to ne znači da se treba odreći spoljnotrgovinskog potencijala.
 
„On mora biti prisutan, ali nije prioritet, nije ono što je bilo pod liberalima. Za to se moraju stvoriti određeni uslovi za poslovanje, a najvažniji uslov je ublažavanje monetarne politike, što će nam omogućiti da ovaj potencijal ostvarimo. A kada ga primenimo, počećemo da ga u potpunosti sprovodimo. To će biti velika šansa za našu ekonomiju, a da ne govorimo o našim izvoznim komponentama koje su usmerene ka Istoku, Africi, Latinskoj Americi i drugim delovima sveta“, dodaje Beljajev.
 
Ekspert ističe da će snažan podsticaj ruskoj privredi dati i Severni morski put, najkraća ruta koja spaja Evropu i Aziju. Severni put će otvoriti novu stranicu u razvoju ruskih regiona i Rusije u celini. Taj put može pomoći Rusiji da ojača svoj izvozni potencijal, jer je Moskva spremna da sarađuje sa svim zainteresovanim državama.
„To se ne tiče samo transporta preko te arktičke rute, nego i razvoja Severnog morskog puta koji bi bio prohodan tokom cele godine, a to traži izgradnju brodova novog tipa, opremu lučkih objekata i stambenih kompleksa i navigacione opreme. To je nemerljivo, potpuno nemerljiva sfera primene investicija koje daju podsticaj razvoju ostatka privrede. I kada on proradi u punom obimu, a ne samo određeni projektni delovi, onda će naše perspektive biti još bolje“, zaključio je ekspert.
Članak indeksiran 14.02.2024. Zadnji put osvježen

Ocijenjeno u analizi