Карло Боцола, бивши ванредни делегат Ујединих Нација и Европске уније на нивоу Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе, изјавио је да су у Сребреници сахрањивани и страдали из других градова и села.
Како је рекао, у Сребреници је по шумама страдало око 1.100 Муслимана, јер су били наоружани, и одговарали су на нападе, али је било и оних који су као ненаоружани такође страдали, њих још око 250 око Сребренице за три године.
Додао је да је војника Муслимана до краја рата страдало око 2.500 до 2.800.
Боцолину изјаву преносимо у цјелости:
"Овом својом изјавом желим упознати ширу јавност са правим дешавањима у случају трагедије у Сребреници.
Ја, Карло Боцола, у том периоду од 1992. године, као ванредни делегат Ујединих Нација и Европске уније на нивоу Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе, све вријеме сам обилазио болнице и организовао добијање донација, као и збрињавање болесне дјеце и рањених лица у БИХ за лијечење у болницама ЕУ.
Велики број дјеце збрињаван је уз сарадњу и надгледање Института за мајку и дијете из Београда и Новог Сада, а исти примјер односи се и за БиХ и Хрватску. У тиму су били чувени доктори из ЕУ, са по три групе у три правца.
Пошто добро говорим југословенски и познајем добро екс Југославију, ја сам имао задатак да отворим процес размјене заробљених лица.
Обављање тог задатка носило је са собом и огроман ризик, јер су све стране, већином, убијале заробљенике. Пуне четири године у процесу обављања тог задатка бивао сам више пута заробљаван, али сам притом успио да извршим велики број размјена заробљених лица, уз високи степен ризика.
Спасио сам и успио да их вратим у њихове земље, упутивши их (Жаку) Шираку, и два француска пилота, који су пали изнад Сарајева, а такође и једног америчког пилота, који је пао у близини Глине код Бихаћа.
Пошто сам се кретао у свим зонама гдје су трајале офанзиве од Сарајева до Книна, мене су контактирали сви команданти и генерали. Више пута сам се чуо око размјена заробљеника са генералом (Атифом) Дудаковићем и генералом Ратком Младићем, као и са многим другим командантима и генералима који су ме познавали.
СРЕБРЕНИЦА
Више пута сам бивао и у Сребреници. Много српских цивила око Сребренице гинуло је од Насера Орића у периоду од 1992. до 1994. године. Око Сребренице се гинуло и у засједама из приватних кућа.
Срби су бивали огорчени због тога што управо генерал Ратко Младић није могао то да контролише.
У разговору са њим, у присуству плавих шљемова (Холанђани), генерал Младић ми је казао да морам организовати повлачење цивила Муслимана аутобусима према Зеници.
Тражио је да ја лично морам бити присутан, јер није било човјека са те територије, а да није изгубио неког члана фамилије или читаву фамилију.
Јасно је какав притисак је Младић вршио око повлачења цивила Муслимана, и надам се да је то сваком очигледно. Унпрофорци су му тим поводом захвалили и одговорили да Командант Орић неће ни да нас прими, ни саслуша, и да се ту ништа не може учинити, па се ја питам зашто сада многи ћуте и не дају никакве изјаве, или зашто не предоче јавности своје тадашње забиљешке?
Мој закључак је да не смију!
У Сребреници је по шумама страдало око 1100 цивила Муслимана, јер су били наоружани, и одговарали су на нападе, али је било и оних који су као ненаоружани такође страдали, њих још око 250 око Сребренице за три године, а војника Муслимана око 2500 до 2800 до краја рата. Сви остали сахрањени - донесени су из других градова и села", закључио је Боцола.