„Он је, у ствари, Јосип Амброз, који ће у војној школи у Печују преузети идентитет Јосипа Броза, Хрвата рођеног у Бечу, који је умро 1913...У Печују је и Адолф Хитлер, син цариника са железнице, Баварац, мршав, са ликом савременог хипика. Он се разболео од јефтике, у ствари замрачења плућа, односно туберкулозе. Пошто је елиминисан из школе, Хитлер се нашао на улици.”(Хитлер је маја 1913. постао становник Минхена )
U obaveštajnoj školi u Pečuju je preuzeo identitet Josipa Broza – Hrvata rođenog u Beču, koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima tokom školovanja u toj školi 1913. Takođe, u knjizi ''Tajni dosije Josip Broz'' se može naći podatak da su sa Ambrozom obaveštajnu školu u Pečuju pohađali i Adolf Hitler (koji je napušta zbog bolesti ) i Miroslav Fribrih Krleža. Josip Ambroz u ovoj školi dobija čin cuksfirera (podnarednika ).
Inače 25.regimenta 41.-og domobranskog puka u kojoj je Ambroz služio kao podnarednik se ''proslavila'' svojim zločinima nad srspkim vojnicima i civilima u podrinju i mačvi.
Josip Ambroz je preuzeo identitet Hrvata kako bi se kao uljez ubacio među južnoslovenske narode. Naravno, 1913. godine njegovi pretpostavljeni nisu ni sanjali da će doći do raspada Austro-Ugarske, i do formiranja kraljevine SHS.
U toku prve ofanzive na Drini, koju je vodio gen. Oskar Poćorek, cuksfirer Ambroz vodi grupu od 70-ak vojnika, koji su u isto vreme izvidnica i prethodnica. Josip Ambroz je lukavi lovac na srpske predstraže, na ljudske jezike iz kojih se mučenjima izvlače podaci i priznanja o kretanju i položajima srpske vojske.
Jokić tvrdi da je Ambrozova (25.)austrougarska regimenta jednom prilikom negde u Podrinju zarobila 20-ak srpskih vojnika, koje su nakon dogog mučenja i izvlačenja priznanja, sve obesili o šljive. .. u vezi Valjeva,, Ambrozova 25. regimenta se kretala upravo ovim krajevima, u kojima su izvršeni neviđeni zločini nad srpskim civilima.
Naime, posle sloma prve austrougarske ofanzive na Drini, Josip Ambroz je bio zarobljen i bio je deportovan nazad u Austo-Ugarsku (u ovoj grupi zarobljenika je i Miroslav Fridrih Krleža ).
Nakon toga Ambroz će biti uhapšen od strane vojnih vlasti zbog silovanja jedne Srpkinje u selu Majur u okolini Novog Sada. Za ovakva dela su bile predviđene i najteže kazne, jer je vojnicima Austro-Ugarske na teritoriji Srbije bilo sve dozvoljeno, i da siluju žene i ubijaju civile, međutim na teritoriji carstva ovakve stvari su bile strogo zabranjene, čak i prema Srbima. Ipak Ambroza će umesto krivičnog gonjenja, za kaznu poslati na istočni front, jer im je ovakav vrsan obaveštajac bio i te kako potreban.
Tito je postao poznat široj javnosti u toku ''bombaškog procesa'' 1928. kada je nonšalantno na sudu priznao da je član KPJ, iako je komunistima bilo strogo zabranjeno da vlastima odaju svoju pripadnost partiji. Inače, od zabrane komunističke partije 1921. Broz je bio prvi komunista koji je na sudu priznao da je komunista, jer su pre toga svi komunisti poricali svoju pripadnost KPJ, kako bi dobili što blaže ili oslobađajuće presude.
Broz je tada bio već duže vreme član zagrebačke masonske lože ''Maksimilijan Vrhovec'', a njegova masonska ''braća'' su mu u štampi davali neviđeni publicitet u toku bombaškog procesa.
Zato i ne treba da čudi što se Josip Broz, po svom dolasku u Beograd maja 1941. godine smestio u jednoj vili na Dedinju, koja je pripadala nikom drugom do Vladimiru Ribnikaru – jevreju, masonu i vlasniku lista Politika. Ova vila se nalazila (zamislite! ) tik uz Nemački glavni štab; i sam Broz se hvalio kako su on i njegovi kamaradi ''bez straha pred nosom neprijatelju planirali akcije protiv okupatora''; a takođe u ovoj vili je 4.jula 1941. doneta odluka da se započne sa ''narodno-oslobodilačkom borbom''(posle rata su komunisti ispred te vile podigli neki nakaradni spomenik ).
...
..Još jedna veza između Josipa Ambroza i ustaša vezana je za pripreme za atentat na kralja Aleksandra I.
Naime, tokom 1934. godine Josip Ambroz dolazi u mađarski kamp za obuku terorista – Janka Pustu, čiji je komandant bio Vjekoslav Serveci ( kasniji ustaški major ), a njegov zamenik Slavko Štancer koji je ranije bio Ambrozov pretpostavljeni tokom školovanja u Pečuju.
Ambroz dolazi tamo kao instruktor, jer je kao stari obaveštajac posedovao izvanredna znanja u ovoj oblasti.
I sam vođa VMRO-a – Ivan Vančo Mihajlov (inače najtraženiji terorista Evrope između dva svetska rata ) je u svom intervjuu za italijanski časopis ''Storia Ilustrata'' 1990. god. priznao da je VMRO ''pozajmio'' svog čoveka ustaškoj grupi atentatora, i da se on zvao Vlado Georgijev Černozemski. Još je interesantno i to da je po Jokiću ''zagonetna plavuša'' koja je u Marseju predala oružje atentatorima i za kojom su tragale sve policije Evrope, ustvari bila ćerka Slavka Štrancera – Tereza Štancer, koja je istovremeno bila i Ambrozova ljubavnica.
Pred sam kraj rata, kada su se Vjekoslav Serveci i Slavko Štancer kao ustaški oficiri predali komesaru 51.vojvođanske partizanske divizije Milanu Basti, oni su zatražili da se sastanu sa Brozom. Kada je Milan Basta Ambrozu javio koga ima u svojim rukama i šta oni zahtevaju, Titov odgovor je glasio:''Hitno ih sve streljati'' (razume se zbog toga što su oni bili retki koji su znali Brozov pravi identitet ).
---------
iz knjige Momčila Jokića:''Tajni Dosije Josip Broz'
..U svom radu Stephen Clissild (Klisold ) ''Whiry Wind'', London 1949. na strani 24. piše o dolasku Broza u Beograd. On ističe da je ''jednog sjajnog majskog jutra, brzim vozom iz Zagreba ušao Josip Broz – Tito u zemunsku stanicu. Imao je nekoliko legitimacija džepu...'' Autor teksta ne zna da istog prati Svetozar Vukmanović – Tempo.. Tita na putu niko nije ometao, ni ustaše, ni Nemci. Dido Kvarternik, šef Pavelićeve policije NDH, dobro zna da je Broz šef jugoslovenskih komunista. Lično će Dido Kvarternik obavestiti poglavnika da je Josip Broz otputovao iz Zagreba za Beograd. Policija ustaška zna ko je Broz, ustaše znaju sve o njemu, znaju Kvarternik i Pavelić, ali su dozvolili da otputuje. Da li je to slučajno?
Kvarternik će tada reći Paveliću:
''Ti se sećaš kako je Lenjin došao da podigne revoluciju u Rusiji. Nemci su ga propustili preko svoje zemlje u jednom blindiranom vagonu. Mi ne bismo mogli da pronađemo dragoceniji eksport za Srbiju od Tita. Srbi će imati da plaćaju za to dvadeset godina...''
Ustaše priželjkuju ustanak u Srbiji i pokolj naroda. Znaju oni dobro šta znači rat u okupiranoj zemlji. Znaju da je to šansa da posle mogu da oglase:''Svi Srbi su komunisti, od patrijarha do poslednjeg čobanina''. Oni će dugo i četnike nazivati ''boljševicima''. Eto, to se i danas nažalost događa. Istorija se ponavlja, zar ne?
(Sticajem čudnih okolnosti,
Dido Kvaternik imao je ženu zhidovku..? Pavelic, također..
A utemeljitelj ustaškog pokreta takodjer - zagrebacki Zhidov i bogatun - Josip Franck.)
Zanimljiva je i teza Momčila Jokića da je Josip (AM )Broz bio trostruki agent. Naime pored Staljinovog NKVD-a, Jokić tvrdi da je Tito radio i za Britanski Intelidžent Servis, u koji ga je uveo vajar Antun Augustinčić; ali i za nemački ABVER. Naravno da je ovo moguće, jer je Nemcima trebalo što više obaveštajaca u redovima komunista; na što višim položajima – to bolje. Zanimljivo je da se u nemačkim obaveštajnim dokumentima spominje neki agent VAJS kao ''Hrvat koji ne radi za pare'' (hm, pitam se ko bi to mogao da bude ). Činjenica je da su Nemci znali da će posle okupacije Jugoslavije najveća ''gužva'', odnosno najjači pokret otpora protiv okupacije (ma šta mi mislili o njemu! ) nastati upravo u Srbiji, pa su im trebali spletkaroši kao Tito koji bi u tom slučaju Srbe razjedinili a kasnije ih zavadili da ratuju međusobno.
Momčilo Jokić u svojoj knjizi daje dokaze da su Nemci u nekim svojim akcijama namerno poštedeli Tita,kao u desantu na Drvar-operacija ''konjički skok'', kada je Tito sa svojim štabom neometano propušten da prođe kroz nemački obruč. Po Jokiću, glavni cilj operacije ''konjički skok'' je bio uništenje oficirske škole vrhovnog štaba. Nemci su posedovali kompletnu šifru vrhovnog štaba partizanske vojske, i znali su da se Broz nalazi u pećini; ali su njihovi padobranci ipak izvršili desant na groblje u Drvaru i noseći fotografije sa Titovim likom su ispitivali meštane ''da li su videli čoveka sa slike''. Čudno, zar ne?
Tu je takođe i pitanje martovskih pregovora Nemaca i partizana 1943. o njihovim zajedničkim akcijama protiv četnika kao i o razmeni zarobljenika. Takođe je interesantna veza Josipa Broza i Kurta Valdhajma – ratnog zločinca i ubice srpske dece sa Kozare, koji će posle rata postati predsednik Austrije i zahvaljujući Brozovoj podršci – generalni sekretar OUN.