Koliko zaista vrede olimpijske medalje?

Izvor/medij: Biznis (.rs)
Ocjena: Lažna vijest
Raskrinkano u: Nije tačno da se u BiH olimpijska medalja nagrađuje sa 2.300 eura

Aktuelne letnje Olimpijske igre u Tokiju, zvanično 32. po redu od ponovnog uvođenja najveće svetske sportske manifestacije 1896. godine, trenutno su u svom punom jeku, uprkos odlaganju, te konstantnim pretnjama pandemijske i ekonomske krize. Takmičari iz čitavog sveta bore se na sportskim terenima u glavnom gradu Japana, kako bi poneli kući jedno od najsjajnijih odličja u vidu olimpijskih medalja.

Osvajanje zlatne, srebrne ili bronzane medalje na Olimpijskim igrama nesumnjivo garantuje makar kratkotrajnu slavu u domovini, ali i upisivanje u najvažnije sportske anale na planeti. U pitanju je nagrada nad nagradama u svetu sporta, no pored emotivne i takmičarske, koja je zapravo njena finansijska vrednost?

 

 

Krenimo redom, od realne tržišne vrednosti samih medalja.

Kada su zlatna odličja u pitanju, reč je o kovanim predmetima težine 556 grama. Međutim, zlatna medalja nije zaista u celosti napravljena od žutog plemenitog metala, već je sačinjena 99 odsto od srebra, dok tek šest grama otpada na zlatni premaz.

Po aktuelnim cenama zlata i srebra, od 1.831 dolara, odnosno 25,78 dolara po unci, respektivno, dolazimo do računice da zlatna medalja (a u suštini, pozlaćena srebrna medalja) košta oko 810 dolara.

Srebrna medalja je nešto lakša i jeftinija, ali u potpunosti napravljena od srebra, a njena cena bi iznosila nešto više od 450 dolara, dok je bronzana, razumljivo, i najmanje vredna, i to tek – 6,95 dolara. Bronzana medalja je, u stvari, legura bakra i cinka u odnosu 95:5 odsto.

Od kada su uspostavljene moderne Olimpijske igre samo dva puta su zlatne medalje u celosti bile iskovane od zlata – u Sent Luisu 1904. godine i u Londonu 1908. godine.

Cenovnik po zemljama

Pored ove, tržišne vrednosti samih predmeta, medalje u velikom broju zemalja donose i dodatnu finansijsku nagradu njihovim osvajačima. U pitanju su izdvajanja iz državnih budžeta, koja se daju preko nacionalnih sportskih saveza.

Sa „cenovnikom“ od 70.000 evra za svaku zlatnu, 60.000 evra za srebrnu, i 50.000 evra po bronzanoj medalji, Srbija se u ovoj kategoriji nagrađivanja kotira dosta visoko. Zapravo, državno nagrađivanje sportista u našoj zemlji dvostruko je veće od onog koje je zagarantovano sportistima iz Sjedinjenih Američkih Država.

Foto: Tanjug/AP – Matt York

Takmičari iz SAD koji u svoju zemlju donesu neko od osvojenih odličja, od države dobijaju još i 37.500 dolara za zlatnu, 22.500 dolara za srebrnu, i 15.000 dolara za bronzanu medalju. Ova naizgled neobična disproporcija u opredeljenim nagradama, u odnosu na veličinu nacionalnih ekonomija, može da se objasni dvema činjenicama.

 

U ukupnom zbiru, mnogo više američkih sportista će osvojiti medalje, pa će i krajnji nagradni fond u SAD biti značajno veći, a drugo, oni tokom svojih karijera u proseku potpisuju unosnije sponzorske ugovore, čak i u onim disciplinama koje se smatraju manje atraktivnim, pa su na dugi rok finansijski obezbeđeni bolje od svojih suparnika iz ostatka sveta.

Što se tiče zemalja u našem neposrednom orkuženju, Crnogorci nagrađuju zlato sa 35.000 evra, srebro sa 30.000 evra, a bronzu sa 25.000 evra; Hrvati daju 27.600 evra za zlato, 17.200 za srebro, a 12.200 za bronzu; Vlada Slovenije uvela je „cenovnik“ od 20.000, 17.500 i 15.000 evra; na začelju liste u regionu je Bosna i Hercegovina, koja svaku osvojenu medalju nagrađuje sa po 2.500 evra, mada je saopšteno da će Olimpijski komitet u ovoj zemlji naknadno doneti odluku o nagrađivanju sportista koji eventualno ponesu neko od glavnih odličja.

Pri vrhu regionalne liste nalazi se Albanija, sa nagradama u vrednosti 82.000, 57.000 i 41.000 evra, dok je vodeća takozvana država Kosovo, koje zlatnu medalju nagrađuje sa čak 100.000 evra, srebrnu sa 60.000 evra, a bronzanu sa 40.000 evra.  

Kada je čitav svet u pitanju, niko ne može da se meri sa nagradama u pojedinim azijskim državama. Bez premca se na prvom mestu nalazi Singapur, koji zlatnu medalju nagrađuje sa 738.000 dolara, dok je za njim Tajvan, gde glavna medalja „košta“ 716.000 dolara. No, to su male države, i pitanje je da li će i koliko uopšte njihovi sportisti osvojiti medalja.

Estonija, za to vreme, ima zanimljiv sistem nagrađivanja. U ovoj zemlji svaki osvajač zlatne medalje ima zagarantovanih 4.600 evra godišnje do kraja života.

 

 

Naknadno dodata vrednost

Na kraju, pojedine olimpijske medalje tokom godina steknu još veću vrednost, koju im „nadogradi“ istorijski i emotivni značaj. Nije redak slučaj da neke od njih završe u ponudi najpoznatijih aukcijskih kuća.

Tako je jedna zlatna medalja iz Atine, 1896. godine, nedavno prodata po ceni od 181.111 dolara, dok dosadašnji rekord drži jedna od četiri zlatne medalje koju je u Berlinu 1936. godine osvojio čuveni američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens). Ona je prodata 2013. godine po ceni od 1,47 miliona dolara.

Članak indeksiran 24. 08. 2021 Zadnji put osvježen prije 3 sedmicu
Raskrikavanje.rs Istinomjer.ba Analiziraj.ba NewsMavens.com Raskrinkavanje.me