Kостовић је рекао да је то и дан када је одлучено да народ, који је у једном граду, у Сарајеву, прогласио своју државну заједницу и који је крваво платио цијену одбране дијелова тог града и те заједнице, више нема право на живот у њему.
“Новембар је мјесец за који су на овим просторима традиционално везани празници без обзира на државно уређење. У бившој држави су слављени 25. и 29. новембар, а у садашњој државној заједници славе се 21. и 25. новембар”, рекао је Kостовић.
Он је напоменуо да данас у БиХ постоје неслагања о обиљежавању важних датума.
“У једном дијелу БиХ слави се дан кад је стао рат, а у другом датум кад је почео”, рекао је Kостовић.
Kостовић је истакао да већи дио бошњачког националног корпуса има проблем са кризом идентитета, што показује избор два датума који прослављају.
“Слави се 25. новембар, дан када су се представници три народа у БиХ, тачније речено делегати Kомунистичке партије из БиХ, договорили да ће заједнички одлучивати о будућности. Међутим, слави се 1. март, дан када је то све поништено и од тог датума важи правило прегласавања”, указао је Kостовић.
Kостовић је навео да Република Српска слави два датума, и то 9. јануар и 21. новембар и да су оба подједнако важна.
“Република Српска слави и стварање и међународно признање. Kао дијете кад се роди, па га треба и уписати у матичну књигу рођених. Тако ни 9. јануар не иде без 21. новембра”, поручио је Kостовић.
Пуних 28 година навршило се данас од када је у америчкој бази “Рајт Петерсон” у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.