Ненаметљив, скроман, образован, беспријекорно васпитан, потпуна је супротност актуелним политичарима, кажу многи. Међутим, супротно можда очекиваном, Ђого је у наступима и коментарима врло директан, прецизан и конкретан, а аргументима влада како његово звање и захтијева – професорски.
Својом кандидатуром, професор је на недвосмислено директан и отворен начин рекао: „НЕ“ уобичајеним правилима која владају у нашим партијама, дрзнувши се да (по)каже да може и другачије, пославши више различитих, изузетно значајних порука – партијама, политичарима, али прије свега гласачима.
Ђогова канидатура код многих буди наду да се на политичку сцену враћају интелекуталци који имају непоколебњив став и којима нико неће моћи да манипулише.
Професор има и детаљан програм, како Пале вратити на прави пут. Тврди да је то и те како могуће.
Представили сте Ваш програм на друштвеним мрежама. Да ли сте задовољни реакцијама Ваших суграђана?
Ваше питање полази од претпоставке да је то мој програм. Међутим, од самог почетка рада на овом документу молио сам суграђане да ми помогну у његовом писању и они су се одазвали корисним савјетима и занимљивим идејама, тако да је то, заправо, наш програм. У програм сам унио нешто теоријског знања, посебно у дио који се односи на економски развој, али у суштини ради се о заједничком документу грађана и мене, тако да ме позитивне реакције на које наилазим не изненађују. За 24 часа 3.500 грађана на друштвеним мрежама прочитало је или бар погледало овај програм. За мене – невјероватан податак. Драго ми је због тога што сам чуо да ће и моји противкандидати представити своје програме. Желим да вјерујем да је интересовање јавности за програм који сам представио утицало на такву њихову одлуку и од срца желим да њихови програми буду квалитетни, јер би корист од тога могли да имају грађани. Наравно, под претпоставком да кандидати који представљају програме имају намјеру да их се и држе, односно да их реализују, тј. да они за њих нису тек пука предизборна обећања која се забораве чим сједну у неку удобну функционерску фотељу.
Поједини тврде да је немогуће остварити оно што сте представили у програму, да је план преамбициозан.
Ништа од онога што смо планирали да урадимо није револуционарно откриће. Све су то стандарди управљања локалним заједницама који постоје у развијенијим земљама и које је само потребно примијенити у Палама. Због тога ме чуди став да је програм преамбициозан. То само говори о томе да су нам очекивања ниска. Не желим да Вам узимам превише времена препричавајући програм, како бих вам то образложио. Ипак, сматрам битним истаћи само једну ствар: да бисмо било шта урадили, неопходно је да дође до темељне промјене концепта на којима се заснивају наши политички односи. Овај програм базира се на концепту либералне демократије, такође преузетом из развијених земаља, према којем су власти у служби грађана увијек, односно и током мандата. Код нас је, пак, тренутно на снази концепт изборне демократије, према којем су власти изнад грађана све вријеме, осим у изборној кампањи. А ако им се одузме и слобода избора, онда упадамо у аутократију.
Члан сте СДС-а, а независни сте кандидат за начелника општине Пале. Како то објашњавате?
Да, члан сам СДС-а, али то, заиста, нема никакве везе с мојом кандидатуром за начелника општине Пале. СДС ме није кандидовао. СДС ме није ни подржао. Пред грађане сам изашао сâм, под својим именом и презименом. Нисам напустио СДС, јер сматрам да то у овом тренутку не би било часно. Овој странци данас не иде баш најбоље и не желим се сврстати у ред оних који је сада напуштају. Ипак, када ми грађани укажу повјерење, нећу слушати ни жеље ни наређења из ове или било које друге странке. Радићу оно што сматрам да је добро за све грађане, а према свим грађанима, без обзира на страначку припадност, односићу се на исти начин. Свјестан сам да то звучи као гомила флоскукла, али ја ово заиста мислим и у јединственој сам ситуацији да то могу и да остварим. Сарађиваћу и с републичком и државном влашћу, без уношења у партијске интересе. Бранићу интересе грађана Пала, без обзира на то коме се морао замјерити због тога. Зато и јесам сам – контра свима.
Колико је било тешко да пресијечете и одлучите да будете независни кандидат?
Теже је било одлучити да будем кандидат уопште, него да будем нестраначки кандидат. Када сам схватио у ком правцу иде ситуација на политичкој сцени у Палама и у Источном Сарајеву, искрен да будем, био сам разочаран понудом. Дуго сам се надао да би се могао појавити још неки кандидат, неко за кога бих могао мирне савјести гласати. Када сам схватио да су дилови већ направљени и да се нико не усуђује да их руши, одлучио сам да се кандидујем. А када сам већ одлучио да се кандидујем, ова ситуација с нестраначким кандидовањем ми је сасвим одговарала. Генерално, грађани преувеличавају моћ партија. Иза већине њих не стоје хиљаде људи и снажна логистика, како се претпоставља, већ обично неколико десетина људи, који само успјешно манипулишу већином чланства. Ево, мој најужи штаб чини 10-15 наших суграђана, а уз трошак од неколико хиљада КМ успјели смо што су многи сматрали немогућим – да као независни кандидат уђем у завршницу избора с реалним шансама да направимо изненеђење. Да сте некоме то причали прије само шест мјесеци, рекао би вам да је то немогуће. Ипак, могуће је.
Резултати појединих истраживања иду у прилог томе да Вас народ изузетно цијени и словите за тихог фаворита на предстојећим изборима. Ваш коментар?
Прво, не волим улогу фаворита, па ни тихог. Ако ме моји суграђани цијене, хвала им на томе.
Друго, мислим да нико не може поуздано знати ко ће побиједити на овим изборима у Палама, осим ако не намјерава да вара. Свако ко тврди да ће сигурно побиједити, омаловажава грађане. У њиховим рукама је та одлука, а не у рукама било кога од нас. Ипак, мени је изузетно битно да покушам да заштитим изборни процес од превара којих је много. Управо зато сам иницирао потписивање Паљанске декларације о фер и поштеним локалним изборима. Наравно, то није довољно. Битно је и да имам квалитетне бројаче и посматраче. Мислим да сам на добром путу да и то остварим.
Шта је потребно да се догоди како би дошло до промјене у Палама, али и на нивоу Републике Српске, БиХ? Да ли се народ заситио актуелних политичара и да ли је вријеме за нова лица?
Апсолутно. Људи који се код нас дуго баве политиком ушли су у одређене шаблоне и не виде да су методи којима се одржавају на власти већ деценијама истрошени и да је њихово вријеме прошло. Према мом мишљењу, недостаје само квалитетна политичка понуда и изненађујуће брзо би могло доћи до промјене. Вјероватно је то и разлог зашто се код нас, скоро у свим партијама, активно ради на мајоризиацији свих нових лица, осим оних који су бескрајно лојални и исподпросјечни.
Да ли је у свјетлу промјена у Црној Гори реално тражити могућност да до корјенитих промјена дође и у Републици Српској?
Економиста сам и вјерујем у немиовност одређених процеса. Маркс је говорио да до револуција долази када производне снаге порасту и уђу у сукоб с производним односима који им више не одговарају. Нешто слично дешава се и на политичкој сцени. Партије на власти губе када су основе на којима оне почивају у сукобу с потребама друштва да се даље развија. Очито да је у Црној Гори тамошња дугогодишња владајућа партија задржавала ту земљу у неком давно прошлом времену и већина грађана то више није жељела. Будући да се ни странке на власти у Републици Српској и БиХ суштински не разликују од оне која је била на власти у Црној Гори, мислим да се приближава вријеме када ће и оне морати уступити мјесто прогресивнијима.
Како спријечити изборну крађу? Вјерујете ли да је могуће да у нама проради правичност и тежња да избори буду фер и поштени?
Ако ме питате да ли вјерујем да ће наше партије преко ноћи постати просвећене и да ће се уздржати од варања, а у корист фер и поштених избора, онда је мој одговор „НЕ“. Све док могу да варају како би задржали привилегије које носи опстанак на било ком нивоу власти, оне ће се трудити да варају. Ипак, ако им ограничимо простор за крађу и ове партије ће се понашати поштеније. Најбољи начин да им се тај простор ограничи јесте да на политичкој сцени имате неколико искрено сукобљених политичких партија. Њихов ривалитет ограничава крађу. То се видјело на примјеру неколико локалних средина на прошлим изборима, гдје сте, када су теренски активисти из власти и привидна опозиција сарађивали, добијали статистички немогуће резултате. Резултате који се противе законима вјероватноће.
Угледни сте професор на Економском факултету у Палама, остварени сте као супруг, отац. Неко са стране би рекао: „Једном цијењеном професору ово није било потребно!“
Да, разумијем вашу логику. Међутим, дозволите да Вам испричам једну причу. Чуо сам је од човјека који је био пријатељ покојног професора Николе Кољевића. Почетком деведесетих година прошлог вијека, професор Кољевић је одлучио да се политички ангажује. И њему су долазили искрени пријатељи и говорили: „Шта ће то теби? Ти си угледни професор. Знаш да је политика прљава?“ Професор Кољевић је имао само један одговор: „Мора неко!“ И није им даље објашњавао. У те двије ријечи било је сажето све. Бојим се да су наши политичари својим неодговорним поступцима довели у питање опстанак институција, а самим тим и опстанак саме Републике Српске.
Шта се догађа с интелектуалном елитом у нашој земљи? Зашто су готово сви одлучили да се повуку и јесу ли то истински интелектуалци?
Опростите, али ту тезу да се наша цјелокупна интелектуална елита повукла често чујем, али с њом нисам сагласан. Прво, нити је цјелокупна интелектуална елита у развијеним земљама довољно храбра да се супротставља тамошњим властима, како ми то претпостављамо, нити су сви који се код нас представљају као интелектуална елита заиста интелектуалци. О томе да је природно да и један дио оних који много тога знају ћуте, можете прочитати код професора Џонатана Волфа, који предаје политичку етику на Универзитету Оксфорд. Просто, нису сви људи подједнако храбри и то нема много везе са знањем. Друго, и наши универзити нису имуни на утицај политике, тако да је и тамо дошао немали број оних којима објективно ту није мјесто, због чега је илузорно од тих људи очекивати да храбро иступају у одбрану јавног интереса. Ипак, чак и у тако невеселој ситуацији, имамо немали број људи из академског окружења који се усуђују да указују на негативне друштвене појаве. Узмите за примјер моју драгу колегиницу и посланика Јелену Тривић. Зар она није гласна у својим иступима? Или професора Ђорђа Вуковића с Факултета политичких наука у Бањој Луци. Не заборавимо ни професора Миодрага Живановића, или да будем субјективан мога брата проф. Дарка Ђога. Ради се о људима различитих профила и свјетоназора, али им се не може оспорити да јавно износе своје ставове. Има их још.
Ваш брат је чувени теолог Дарко Ђого, отац чувени ТВ водитељ и новинар Ристо Ђого. Шта мислите да би Вам отац, да је жив, рекао данас и како Вашу кандидатуру коментарише Ваш брат?
Брат није био одушевљен кандидатуром управо због оца. Или да будем тачнији, због чувања успомене на оца. Да је отац жив, вјерујем да би моју кандидатуру својски подржао, будући да није био од оних који се крију и који мирно гледају како се дешавају разне неправде. Ипак, желим да нагласим једну ствар, управо због успомене на оца. Не желим да за мене било ко гласа само зато што сам син свог оца! Ако у мојим ријечима и ономе што предлажем не налазите смисао, немојте гласати за мене, јер не желим да вас разочарам и да тако укаљам очеву оставштину.
Шта ћете прво урадити уколико постанете начелник општине Пале?
Објавити списак запослених у Општини, с тачном позицијом у систематизацији радних мјеста, подацима о тренутку запослена, стручној спреми и високошколској институцији гдје су стекли звање. То ћу да урадим и када су у питању општинске институције и предузећа. То је прво, али не и основно. Имам намјеру да 90% времена проводим бавећи се развојем економије на територији наше општине. А развој није догађај, већ процес, тако да ће бити потребно да се предузме више мјера, како би се економија покренула ка неком вишем стадијуму конкурентности. Међутим, то нису епохалне и немогуће мјере, како се често мисли. И те како је могуће направити преокрет.