Наредних дана обележићемо 24. годишњицу „Милосрдног анђела” којег нам је „даривао” Запад. Од 24. марта 1999. пуних 78 дана и ноћи просипао је тоне разорних бомби с осиромашеним уранијумом које су убиле више од 2.500 људи, претежно цивила, међу којима више од 80 деце. Разорен је и велики број цивилних објеката. За те злочине нико није одговарао. Одлуку о бомбардовању није донео ни одобрио СБ УН, оно је било противправан акт оружане агресије. Због отпора који смо пружали брутално смо кажњени. Бомбардовање, као и зелено светло за убијање Срба и спаљивање наших цркава и манастира на КиМ 17. марта 2004, само су наставак политике Запада према нама. „Изненадило ме је то што се у Србији свакодневно спомиње бомбардовање из 1999. године. То треба да заборавите”, рекао је пре неколико недеља амбасадор најутицајније земље Запада, која је предводила бомбардовање, у интервјуу једном београдском недељнику.
Србија се и овог марта налази пред великим искушењима наметнутим од земаља које су учествовале у агресији и отимању Косова и Метохије. Европска унија кренула је у свеопшту офанзиву нормализовања односа између Београда и Приштине на основу француско-немачког плана који бриселски званичници називају „историјским”. Србији се поручује да је сада „историјска шанса” и упозорава на последице уколико се не прихвати. Ароганција се не скрива: „Европској унији и САД се не говори – не”. Такве оцене и претње Београду упућују државни званичници, разни „специјалци” именовани од својих влада (за сада их је петорица) посланици ПС СЕ, известиоци за Србију и тзв. Косово. Што је функција нижа, претње су директније и теже. У седишту ЕУ у Бриселу новинарима се саопштавају „ексклузиве”, под условом да се не објави име извора. А извор „у поверењу” каже да француско-немачки план означава тзв. Косово као независну државу и да његово прихватање значи признање.
Иза тог „неименованог дипломате” крије се име Мирослава Лајчака, словачког дипломате задуженог за дијалог Београда и Приштине, открио је председник Вучић на РТС-у. Узгред, план је пука копија споразума две Немачке од пре пола века, који је Србији великодушно нуђен 2007, што негира његов „историјски” значај. У фронталној пропагандној, спин офанзиви користи се сваки догађај на домаћој сцени да се западне дипломате огласе. На Бизнис форуму на Копаонику, који се бави пре свега економијом, питања КиМ и француско-немачког плана умало нису засенила централна питања економског и привредног развоја. Западни амбасадори својски су се трудили да укажу на значај и вредности документа и припрете ако се одступи од њега. „Српски Давос” на Копаонику могао је попут оног оригиналног у Швајцарској да оде у другом правцу.
После десет година ћутања о Заједници српских општина Запад је готово хорски почео да понавља да је ЗСО обавеза која проистиче из Бриселског споразума и да се она мора основати. Ћутали су целу деценију, а сада се одједном „просветлили”. Не може а да се не посумња у њихову искреност. На прагу је још једна подвала. Хтели би да ЗСО постане саставни део француско-немачког предлога, иако она може бити само претходно питање, с једне, а с друге стране, нуде се нове формулације и модели: на западном „шведском столу” 17 модела, како они кажу – „самоуправе”. За Србију постоји само један, онај који су потписали званичници Београда, Приштине и ЕУ 2013. и прецизирали 2015. године. Све друго за Београд није прихватљиво.
Председник Вучић је категоричан: прво ЗСО онако како је записано у Бриселском споразуму, а о свему другом из предлога може се разговарати. А политичка сесија одржаће се шест дана пре 24. годишњице НАТО агресије: на позив шефа дипломатије ЕУ Ђузепа Бореља у Охриду ће разговарати председник Вучић и премијер тзв. Косова Курти.
После признања немачких и француских званичника, Меркелове и Оланда, као и Зеленског, да су Мински споразуми 1 и 2, потписани уз садејство поменутих који су били гаранти, представљали само куповину времена да би се Украјина војно и економски ојачала, нису неоправдане сумње да су Бриселски споразум и француско-немачки план само документи како би се за то време нешто урадило за рачун Приштине. Уосталом, у време Бриселског споразума основана је војска тзв. Косова, стизало је наоружање, формиране су специјалне јединице Росу. Колико уистину вреди потпис ЕУ?
Месец март ће и ове године бити доба великих српских искушења. Српски народ је у прошлости успешно превазилазио те муке. Тако ће бити и сада.