КОСОВО НИЈЕ САМО ПОЉЕ
Божија дјецо, о Срби мили,
нисте ваљда већ заборавили,
на Косово, српску колијевку,
и јунака крваву ријеку?
Одважне у бој их испратише,
мајке за синовима вапише,
црне за мужевима плакаше,
и дјеца без очева осташе;
док траје слика неизбрисива,
вјера мушких непоколебљива.
У смрт кренуше, пјесма се ори,
за част, вјеру у Бога, се бори.
Косовска битка завршена није,
она се, знај и дан данас бије.
А Косово није само поље,
том битком, крвљу, освећено је.
Оно је српства корјен духовни,
показаше мученици славни
који вољом својом изгибоше,
највећу светињу одбранише
и Царство Божије заслужише!
Срби пали – зли језици кажу,
безбожни, не познају,, па лажу!
Да, Срби скоро сви изгинуше,
од турске војске остаде више,
али турски цар погину први,
док српски и сад светошћу врви
Кад Турци Лазара ухватише,
он смирен, благодаћу одише;
не хтје слободу по ц’јену сваку,
не хтје се цјењкати за смрт лаку,
за слободу с Богом дао главу,
и земаљску за небеску славу!
Цар Лазар са својим јунацима,
не одуста под турским ланцима
од Бога и вјере своје славне,
светосавске вјере православне!
Зато није пораз, но побједа,
Косовом се вјера српска огледа!
а пољем, ’мјесто трулежног смрада,
одише светост Божијег стада.
Поновићу опет, браћо драга,
да земаљска су пролазна блага;
Косовска битка завршена није,
па она се и дан данас бије,
те, док постоји свјетлост дана,
Срби се сјећају Видовдана
и клетве светог цара Лазара
ко Косово изда дом разара!
Није издаја народа свога,
но издаја Јединога Бога!
Одлучите браћо моја драга
служите ли Бога или врага?!