Železnička stanica, Rim, 14. jul 1911. godine. Ukrcavanje. Do tog dana, železnička kompanija "Zaneti" radila je na važnoj reklamnoj kampanji za premijerno putovanje novog turističkog voza, koji se sastojao od lokomotive i 3 luksuzna vagona, i koji je putnike trebalo da putuje iz italijanske prestonice do Milana, prolazeći kroz spektakularne predele Lacija, Umbrije, Toskane, Emilija-Romanje i Lombardije.
Treba napomenuti da je voz između Emilije i Lombardije morao da prođe kroz tunel dug oko kilometra, koji se u to vreme smatrao najdužim tunelom ikada iskopanim u planini. Inženjersko čudo, dakle. Za svoje prvo putovanje kompanija "Zaneti" je odabrala 100 putnika iz lokalne više klase i članove određenih porodica železničke kompanije. Pratilo ih je još šestoro ljudi, uključujući mašinovođe i osoblje u vozilu.
Voz se polako kretao duž svoje rute kako bi omogućio putnicima da u potpunosti uživaju u pogledu dok se zabavljaju uz sonate violinista, poslastice i šampanjac. Sve je išlo glatko i za nekoliko sati voz je stigao u tunel, koji su ranije već koristili drugi vozovi.
Voz se približavao uz oduševljenje prisutnih, ali kada je jednom ušao u tamu planine, više nije izašao. Mala gomila ljudi, koja je stajala na izlazu tunela i koja ga je čekala - nikada ga nije videla da izlazi.
Dugi su bili minuti radoznalosti i zbunjenosti, a nakon pozivanja policije, prisutni su ušli u tunel sumnjajući na neku vrstu kvara, ali u mraku tog tunela nisu zatekli ništa osim dva putnika u stanju šoka. Vozu nije bilo traga, niti je bilo znakova nesreće.
Voz 'progutala' bela magla
Trebalo je nekoliko dana da dvojica 'preživelih' povrate razum, a jedan od njih ispričao je potom zastrašujući sled događaja: "Čuo sam čudno zujanje malo pre ulaza u tunel, unutar kojeg se podigla čudna bela magla koja kao da se vijugala oko voza i koja ga je bukvalno progutala. Bilo je to užasno iskustvo uprkos tome što sam uspeo da se spasim zajedno sa drugim putnikom, tako što smo skočili sa vagona neposredno pre nego što je lokomotiva ušla u tunel. Obojica smo pali na zemlju i ovo je poslednje čega se sećam".
Iz straha od drugih nesreća, ta deonica pruge je zatvorena, a železnička kompanija "Zaneti" uložila je mnogo sredstava da zataška incident.
Ugroženi su bili budućnost i kredibilitet kompanije, a ono što je pored zatvaranja prilaza tunelu zauvek zatvorilo i ovaj misteriozni slučaj bilo je bombardovanje iz vazduha tokom Drugog svetskog rata koje je potpuno blokiralo pristup tunelu onemogućivši dalja istraživanja.
Sećanje na potpuno novi turistički voz, 104 putnika i njihov nestanak vremenom je izbledelo, ali i dan - danas lebdi pitanje - šta se desilo sa njima?
Voz putovao kroz prostor i vreme?
Prošla je decenija od nestanka kada je jedan od rođaka nestalih putnika pronašao čudno svedočanstvo u srednjovekovnim hronikama manastira Modena. Ovo je govorilo o satanskoj metalnoj kočiji, iz koje je izlazio crni dim, a za njom i još tri manje. Iz ovih kola izašle su tri sluge đavola koji su bili golobradi i obučeni u čudne crne haljine.
„Sluge đavolje“, kako su bili opisani, su počele da kucaju na vrata manastira tražeći da uđu, ali su jake brave sprečile 'svetogrđe'. Da li je to mogao biti nestali voz koji je putovao kroz vreme u srednji vek? Od tada se ništa nije pomenulo i izgleda da je rukopis sa ništen.
Ukrajinske novine "Gloria di Sevastopol" su prenele su istoriju "Zanetija" iz 1911. godine, 12. avgusta 1992. u članku "Voz duhova na putevima Ukrajine", u kome se navodi: "Duh od tri vagona pojavio se na raskrsnici Elene Spiridonovne Čebrec. Voz sa čvrsto zatvorenim zavesama, otvorenim vratima i praznom kokpitom kretao se apsolutno nečujno, gnječeći kokoške koje su hodale ulicom. U stvari, čini se da se s vremena na vreme na pružnom prelazu kod sela Zavaliči, u Poltavi (Ukrajina), na nekoliko trenutaka pojavio voz".
Proučavao nestanak voza, pa sam nestao u vozu
U članku se citira predsednik komisije za proučavanje paranormalnih pojava pri Ukrajinskoj akademiji nauka Vasilij Leščati, a koji je neko vreme proučavao ova priviđenja. Leščati je predložio ideju da je taj voz duhova zloglasni Zaneti koji je nekako mogao da putuje ne samo u svemiru, već iu vremenu.
Proučavajući neke dokumente, pronašao je svedočenje poznatog psihijatra iz Meksiko Sitija, Hosea Saksina, koji je 40-ih godina primio 104 Italijana u psihijatrijsku bolnicu. Tvrdili su da su u Meksiko Siti stigli vozom koji je krenuo iz Rima.
Ima onih koji kažu da su se posle nekog vremena 104 'luda' putnika prilagodila novoj stvarnosti i integrisala u novi život. Opet, voz nikada nije pronađen.
Leščati je, inače, bio toliko opsednut vozom duhova da je i sam nestao nakon što mu je "namestio" zasedu i ušao u njega pred nekoliko svedoka. Od te večeri 25. septembra 1991. od Leščata nema ni traga, ni glasa.
Voz utvara 'viđen' je tokom godina i u Moskvi, Černobilju neposredno pred katastrofu, pa čak i na Balkanu, ali i dalje ostaje misterija šta se sa njim i putnicima u njemu desilo, te koliko su svedočenja izbavljenih putnika iz voza i očevidaca verodostojna, a koliko su želja da fikcija o jednom intrigantnom događaju iz prošlosti i dalje živi.