Kaže da je virus gripa najpodložniji “promeni karakteristika”, ali da može da mutira i koronavirus.
Podseća da je koronavirus mutirao 2003. godine kada se pojavila bolest SARS, zatim 2012. godine kada se pojavio MERS i danas u Kini, gde je novim koronavirusom zaraženo oko 600 ljudi, a umrlo 25.
Epidemija je “eksplozivna” i lako se širi, jer u pitanju respiratorni virus, bolest se širi kapljičnim putem u kontaktu sa zaraženom osobom.
Novi koronavirus pojavio se krajem prošle godine, krenuo je iz životinjskog sveta, a Petrović kaže da su Kinezi za kratko vreme već uspeli da izoluju virus, razmnože i naprave antigen za laboratorijsku dijagnostiku.
“Za vakcinu treba malo više vremena, da se otkriju podloge na kojima može brzo da se razmnožava i veštački uzgaja virus. On treba da se razmnoži u dovoljnoj koncentraciji i količini, a zatim da se ubije, prečisti i odrede doze”, pojašnjava Petrović.
Kada se napravi vakcina ona mora da prođe i brojna ispitivanja kako bi se utvrdilo da je efikasna. Prvo se obavljaju eksperimenti na životinjama, zatim manjim grupama ljudi koji su dobrovoljci, a onda većim grupama ljudi . Zbog toga treba više meseci, pa i godina, da se dobije dozvola za stavljanje u promet vakcine.
Petrović kaže da je Kinu novi koronavirus pogodio u veoma nezgodno vreme, uoči kineske Nove godine, kada u Kinu stižu Kinezi iz svih krajeva sveta i kada unutar Kine putuju s kraja na kraj zemlje u posetu rođacima.
Naš sagovornik ne isključuje mogućnost da je mutacija koronavirusa izazvana veštački u laboratoriji i puštena tamo gde neko želi da napravi veliku ekonomsku štetu.
“Mi to zovemo biološkim ratom ili biološkom diverzijom. Često kažem da je to nevidljivi neprijatelj, a nepoznati napadač. To je najeftiniji način da nekom napravite štetu i ljudsku i ekonomsku, jer staje sva privreda, zbog velikog broja obolelih”, zaključio je Petrović.
U nekoj vrsti karantina su dva kineska grada: Vuhan, gde je žarište infekcije, u kome živi oko 11 miliona stanovnika i Huangang.
b92