24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje Savezne republike Jugoslavije i trajalo je do 10. juna 1999. godine. Intervencija koju je NATO nazvao Milosrdni anđeo izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti, a neposredni povod bila su dešavanja u Račku, kao i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.
Civilne žrtve
Tokom bombarodvanja Savezne Republike Jugoslavije materijalna i nematerijalna šteta je prevelika, a sve informacije i hronologiju možete pročitati ovde. Ipak najveći akcenat stavili bismo na civilne žrtve, koje se ne mogu obnoviti. Broj civilnih žrtava još uvek nije precizno utvrđen i dosta varira u zavisnosti od izvora.
Prema srpskim izvorima od poslednica NATO bombardovanja poginuo je između 1200 i 4000 civila, a najčešće se navodi oko 2.500. Prema tvrdnjama Human Rights Watch poginulo je između 489 i 528 civila. Složićemo se ako kažemo da je i jedna previše.
Spomenik Milici Rakić, trogodišnjoj devojčici stradaloj u NATO agresiji; foto: Beograd uživo
Kako je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, skok u novim slučajevima malignih tumora dovodi se u vezu sa NATO bombardovanjem 1999. godine. Do bombardovanja u Srbiji je registrovano između 15.000 i 20.000 novih slučajeva raka, da bi 2004. godine ta cifra skočila na 30.000 novih bolesnika. Pre pet godina objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora.
Bombardovanje Beograda
Tokom 78 dana agresije, svega nekoliko dana u Beogradu nije se čula sirena, a iako su najviše gađana prigradska naselja, uže gradsko područje takođe se našlo na udaru.
Godinama nakon rata ispostavilo se da je postojala NATO komanda za bombardovanje beogradskih mostova. Navodno, prema tom planu, svi mostovi je trebalo da budu bombardovani istovremeno, oko 3h i 20 minuta u jednoj noći. Tome se usprotivio tadašnji predsednik Francuske Žak Širak i najavio povlačenje Francuske iz napada ukoliko se poruše beogradski mostovi. Kako bi se očuvalo jedinstvo u NATO-u, centralni beogradski mostovi su uklonjeni sa spiska meta.
Target – Pesma nas je održala
28. marta organizovan je prvi u nizu koncerata Pesma nas je održala, koji su se održavali do kraja bombardovanja. Iako su iza projekta stajali mediji koji su bili bliski tadašnjem režimu, mnogi umenici i muzičari bliski opoziciji su takođe učestvovali u koncertima.
Vladajuće stranke organizovale su i proteste na svim gradskom mostovima uz propratne koncerte.
HRONOLOGIJA BOMBARDOVANJA U BEOGRADU
Prvi dan – noć između 24. i 25. marta
Napad na naselje Batajnica i vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje. Tri jake detonacije oko Avale. Napad na radarsku stanicu u Rakovici, oštećene tri škole i spoljni zid manastira.
Drugi dan – noć između 25. i 26. marta
Pored aerodroma u Batajnici, bombardovani Jajinci i Žarkovo.
Treći dan – noć između 26. i 27. marta
Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.
Četvrti dan – noć između 27. i 28. marta
Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.
Peti dan – noć između 28. i 29. marta
Ponovo napad na aerodrom u Batajnici.
Šesti dan – noć između 29. i 30. marta
Bombardovani Avala, Jakovo, Zuce i batajnički aerodrom.
Sedmi dan – noć između 30. i 31. marta
Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.
Deseti dan – noć između 2. i 3. aprila
Prvi napad na centar Beograda. Krstarećim projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“.
Jedanaesti dan – noć između 3. i 4. aprila
Napad na Toplanu u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od eksplozije gori Lipovačka šuma.
Dvanaesti dan – noć između 4. i 5. aprila
Pogođene komande RV i PVO u centru Zemuna u Glavnoj ulici, oštećeno nekoliko stambenih zgrada i vodovodna mreža te ulice. Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina, oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.
Petnaesti dan – noć između 7. i 8. aprila
Pogođena zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala stakla od siline detonacije.
Dvadeseti dan – noć između 12. i 13. aprila
Raketirana kasarna Vojske Jugoslavije Vasa Čarapić na Banjici. Iznad Novog Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije eksplodirao pao kod sportske hale „Beogradska arena“.
Dvadeset drugi dan – noć između 14. i 15. aprila
Napad na Rakovicu, veliki broj ljudi zadobio povrede od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.
Dvadeset treći dan – noć između 15. i 16. aprila
Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.
Dvadeset peti dan – noć između 17. i 18. aprila
Trogodišnja devojčica Milica Rakić poginula je u napadu na prigradsko naselje Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.
Dvadeset šesti dan – noć između 18. i 19. aprila
Četiri detonacije u naselju Barič kod Obrenovca, gde je smeštena hemijska industrija.
Dvadeset sedmi dan – noć između 19. i 20. aprila
Ponovo napad na području Batajnice.
Dvadeset osmi dan – noć između 20. i 21. aprila
Napad na poslovni centar Ušće na Novom Beogradu. Tada je tu bilo sedište više radio i TV stanica i sedište SPS-a.
Dvadeset deveti dan – noć između 21. i 22. aprila
Aerodrom u Batajnici pogođen sa oko dvadeset projektila. Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15.
Trideseti dan – noć između 22. i 23. aprila
Bombardovana zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u samom centru grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače, oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.
Bombardovana zgrada RTS-a
Trideset drugi dan – noć između 24. i 25. aprila
Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.
Trideset četvrti dan – noć između 26. i 27. aprila
Ponovo napad na poslovni centar Ušće na Novom Beogradu, konačno srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.
Trideset peti dan – noć između 27. i 28. aprila
Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.
Trideset šesti dan – noć između 28. i 29. aprila
Bombardovan most na Savi kod Ostružnice, kasarna na Topčideru i antenski stub u Krnjači.
Trideset sedmi dan – noć između 29. i 30. aprila
Poginule tri osobe u najvećem napadu od početka bombardovanja u Beogradu, a 40 je ranjeno. Pogođene zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije, oštećena zgrada Savezne policije. Pogođeno stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara i ulice Maksima Gorkog. Srušen predajnik RTS na Svali i antena Radija Studio B u Borči.
Zgrada Generalštaba
Trideset deveti dan – noć između 1. i 2. maja
Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.
Četrdeseti dan – noć između 2. i 3. maja
Zbog delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu i Kostolac u Kostolcu, došlo je do raspada elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i bez vode.
Četrdeset prvi dan – noć između 3. i 4. maja
Bombardovani brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice.
Četrdeset peti dan – noć između 7. i 8. maja
Poginula četiri službenika ambasade Kine na Novom Beogradu, a pet teško povređeno. Ponovo bombardovane zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. Oštećen hotel Jugoslavija, jedan gost poginuo. Ceo grad ostao bez struje jer je ponovljen napad na termoelektranu u Obrenovcu i na više trafo-stanica.
Četrdeset sedmi dan – noć između 9. i 10. maja
Prva noć bez sirena u Beogradu od početka bombardovanja.
Četrdeset osmi dan – noć između 10. i 11. maja
Raketirano područje sela Zuce i fabrika Prva iskra u Bariču.
Pedeseti dan – noć između 12. i 13. maja
Novi napad na aerodrom u Batajnici.
Pedeset prvi dan – noć između 13. i 14. maja
Bačene grafitne bombe na termoelektrane Drmno u Kostolcu i Kolubaru kod Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.
Pedeset peti dan – noć između 17. i 18. maja
Bombardovano šire područje Batajnice.
Pedeset šesti dan – noć između 18. i 19. maja
Bombardovano skladište Jugopetrola u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.
Pedeset sedmi dan – noć između 19. i 20.maja
Raketirano Odeljenje neurologije KBC Dragiša Mišović na Dedinju, poginula tri pacijenta. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe su evakuisane u druge bolnice. Povređeno je i nekoliko radnika. Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici, fabrika Prva iskra u Bariču i hangar na starom obrenovačkom putu.
Pedeset osmi dan – noć između 20. i 21. maja
Bombarodvano skladište Jugopetrola na Čukarici, tom prilikom oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u Rakovici, Lipovačkoj šumi i Ostružnici.
Pedeset deveti dan – noć između 21. i 22. maja
Ponovo gađano skladište Jugopetrola u Radničkoj ulici na Čukarici. Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.
Šezdeseti dan – noć između 22. i 23. maja
Petoro radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane Kolubara u Velikim Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.
Šezdeset prvi dan – noć između 23. i 24. maja
Bombardovane TE Kolubara, Nikola Tesla, Drmno, veliki deo Srbije ostao bez električne energije. Naneta su teža oštećenja na trafo stanicama i dalekovodima.
Šezdest drugi dan – noć između 24. i 25. maja
Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.
Šezdeset četvrti dan – noć između 26. i 27. maja
Poginula dva deteta i jedna odrasla osoba u granatiranju sela Ralja u opštini Sopot. Gađano područje Rakovice, Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuce. Projektili pali i na Novi Beograd i Vračar, ali nisu eksplodirali.
Šezdeset peti dan – noć između 27. i 28. maja
Pogođene trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za robne rezerve na Novom Beogradu.
Šezdeset šesti dan – noć između 28. i 29. maja
Gađano šire područje Batajnice.
Šezdeset sedmi dan – noć između 29. i 30. maja
Bombardovano šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale, okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.
Šezdeset osmi dan – noć između 30. i 31. maja
Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu.
Šezdeset deveti dan – noć između 31. maja i 1. juna
Ponovo bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.
Sedamdeseti dan – noć između 1. i 2. juna
Gađana šira okolina grada – Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.
Sedamdeset prvi dan – noć između 2. i 3. juna
Jedna eksplozija na području Bariča.
Sedamdeset drugi – noć između 3. i 4. juna
Gađano područje Batajnice.
Sedamdeset šesti dan – noć između 7. i 8. juna
Bombardovana Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.
POGLEDAJ JOŠ: GRADSKE VESTI