Ovaj napad je doveo rat blizu granice Poljske, članice NATO-a, nakon što je visoki ruski diplomata upozorio da Moskva smatra zapadne pošiljke vojne opreme Ukrajini „legitimnim ciljevima“ za napade.
Prema poslednjim informacijama u napadu je poginulo 35 osoba, a njih 135 je ranjeno, a navodno u ovoj bazi bilo je istranih instruktora iz pojedinih članica NATO.
S ovim napadom koji je zatekao kako Ukrajince, tako i Poljake, Britance i ostale, Kremlj je ispunio svoje obećanje, da će se zapadne zemlje suočiti sa posledicama slanja oružja u Ukrajini i da će svi konvoji sa oružjem koji ulaze u tu zemlju posati legitimna meta napada. To je potvrdio i Sergej Rjapkov zamenik ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavorva.
Dve verzije o napadu
Dve su verzije kako je izveden napad. Prema prvoj rano jutros iz baze Engels u Stavropljskoj oblasti poleteli su strateški bombarderi Tu-160 koji su poleteli prema Belorusiji i sa njene teritorije ispalili navodno 30 krstarećih raketa Kh-101 koji su pogodili zgrade , spavaonice, skladišta, poligon. Prema drugoj verziji ispaljene su krstareće rakete tipa Kalibr sa brodova u Crnom moru.
Na snimcima, koji su objavljeni na kanalu Telegram vide se demolirane zgrade, vojnici u polu šoku koji tumaraju, dok se u daljini vidi dim.
Inače Ministarstvo odbrane Ukrajine ranije je redovno izveštavalo da ukrajinske trupe zajedno sa instruktorima NATO-a izvode vežbe u Lavovskoj oblasti.
Naime, u tom centru su se obučavale ukrajinske jednice pod mentorstvom SAD, Velike Britanije i Kanade, pre nego što su odlazile u Donbas i Luganske da se bore protiv proruskih jednica. Obuka se sprovodila pod nazivom Joint Multinational Training Group-Ukraine (JMTG-U) i počela je 2015. i trajala je do kraja februara, kada su se navodno svi zapadni instruktori povukli. Da li su se ponovo vratili kad je počela invazija je za sad pitanje o kome se nagađa.
O žrtvama osim brojki se ne daju previše informacija, kao i da li je zaista bilo zapadnih instruktora koji su poginuli i iz kojih su zemalja, kao i da li među njima ima i dobrovoljaca koji preko Poljske pristižu u Ukrajinu da se bore protiv ruske vojske.
Rusija je „napala Međunarodni centar za očuvanje mira i bezbednost u blizini Lavova. Ovde rade strani instruktori, tvitovao je ministar odbrane Aleksij Reznikov.
Reznikov kaže da se „informacije o žrtvama tek razjašnjavaju“.
Međutim, za sada ni jedan od strana nije zavnično rekla da među 35 stradalih i 135 ranjenih ima i instruktora iz zapadnih zemalja.
Podaci o raketi Kh-101
Kh-101 spada u krstareće rakete sa konvencionalnom ili neuklearnom bojevom glavom. Raketa spada u krstareće projektile koji se lansiraju iz vazdugoplova i padnam su američkim AGM -86 ALCAM. Krstareća raketa Kh-101 konstruisana je tako da izbegne sve PVO sisteme leteći na ekstremno malim visinama, prateći konfiguraciju terena kako bi izbegle radarsku mrežu. Krstareća raketa Kh-101 dugačka je 7,45 m, pirine 0,51 m. Prilikom lansiranja raketa je teška 2.300-2.400 kg. Raketa koristi turboventilatorski motor TRDD-50A. Maksimalna brzina je 0,78 maha, Domet ove krstareće rakete je 2.500 do 2.800 km, dok ruski izvori navode i 4.500 km. Raketa može da leti na najnižim visinama od 30 do 60 m i maksimalnoj visini od 6.000 m. Težina konvencionalne bojeve glave je 450 kg, a nuklearne 250kt. Raketa ima sistem praćenja kao i krstrareće rakete tipa Tomohavk. Za kretanje koristi mapu terena koja se nalazi u sistemu za kretanje u samoj raketi. Ažuriranje se može obavljati u toku leta, a za preciznost zadužen je ruski sistem satelitske navigacije GLONASS. U završnoj fazi leta ova raketa koristi IC i TV tragač za otkrivanje cilja i udar. Kružna greška odstupanja od cilja je maksimalno 6 m. Ova raketa u operativnoj upotrebi ruskih snaga nalazi se od 2012, a u borbenim dejstvima primenjna je 2015. godine u napadu na ciljeve Islamske države u Siriji. Borbeno je korištena i od 2016. i 2017. godine. Ovu raketu nose strateški bombarderi Tu-160, TU-95MS, bombarderi Tu -22M3