Naučnici sa Univerziteta Boston optuženi du su u laboratoriji stvorili smrtonosni novi soj kovida. Otrkiveno je da je tim napravio hibridni virus - kombinujući omikron i originalni Vuhan soj, koji je ubio 80 odsto miševa u jednoj studiji.
Najnovije otkriće pokazuje da su istraživanja o opasnim virusima nastavljena u SAD, uprkos strahovima da slična praksa može da pokrene pandemiju, prenosi Dejli mejl.
- Igraju se sa vatrom, ovo bi trebalo potpuno zabraniti - rekao je profesor Šmuel Šapira, vodeći naučnik u izraelskoj vladi.
U novom istraživanju, koje još nije dobilo recenziju, tim istraživača iz Bostona i Floride izdvojio je omikronov spajk protein i pričvrstili ga na originalni soj divljeg tipa koji se prvi put pojavio u Vuhanu na početku pandemije. Istraživači su pogledali kako su miševi prošli pod novim hibridnim sojem u poređenju sa originalnom varijantom omikrona.
Međutim, kada je slična grupa glodara bila izložena standardnom soju omikrona, svi su preživeli i iskusili samo 'blage' simptome.
Dok omikron kod miševa izaziva blagu infekciju koja nije fatalna, virus koji nosi naziv omikron S izaziva tešku bolest sa stopom smrtnosti od 80 procenata.
Istraživači su rekli da to znači da, iako je šiljasti protein odgovoran za infektivnost, promene u drugim delovima njegove strukture određuju njegovu smrtnost.
- Ako želimo da izbegnemo sledeću laboratorijsku pandemiju, imperativ je da se pojača nadzor nad pojačanim istraživanjem potencijalnih patogena pandemije - rekao je za Dejli mejl dr Ričard Ebrajt, hemičar sa Univerziteta Rutgers u Nju Brunsviku.
Efekti različitih sojeva na ljudske ćelije pluća
Iako se zvanično veruje da se kovid preneo sa životinje na čoveka, verovatno sa slepog miša na uličnoj pijaci u Vuhanu, neki spekulišu drugačije.
Institut za virusologiju u Vuhanu (VIV) obavio je istraživanje na sličnim sojevima pre nego što se virus pojavio u gradu.
Neki veruju da je virus koji se razvija u laboratoriji zarazio zaposlene i kao rezultat toga proširio se u svet.
Naučnici iz Bostona su sproveli slična istraživanja i posmatrali efekte različitih sojeva na ljudske ćelije pluća koje su uzgajane u laboratoriji.
Kovid se hvata za ljudske ćelije svojim šiljastim proteinom i daje uputstva zdravim ćelijama da proizvode kopije sebe.
Naučnici su izmerili koliko kopija je svaka varijanta izazvala stvaranje zdravstvenih ćelija. Otkrili su da hibridni soj proizvodi pet puta više virusnih čestica od originalnog omikrona.
Novi virus neće biti smrtonosan za ljude
Naučnici priznaju da hibridni virus verovatno neće biti smrtonosan za ljude kao što je to slučaj kod miševa. To je zato što je specifična vrsta korišćenih laboratorijskih miševa veoma podložna teškoj kovid bolesti. Miševi i ljudi takođe imaju veoma različite imune odgovore na virus.
Nacionalna laboratoriji za nove zarazne bolesti Bostonskog univerziteta jedna je od 13 laboratorija nivoa 4 biološke bezbednosti u SAD.
Ovo su laboratorije koje su ovlašćene za rukovanje najopasnijim patogenima. Postoje slični objekti u Teksasu, Atlanti i Kanzasu.
Eksperimenti u ovim laboratorijama često uključuju rad sa životinjskim virusima kako bi se unapredili tretmani i vakcine koje bi se mogle koristiti u budućoj epidemiji.
Rad na živom virusu koji izaziva kovid mora da se obavlja u specijalnim laboratorijama BSL-3 ili BSL-4.