Nemačka trgovina sa Rusijom nastavlja da raste uprkos embargu na ugalj, zlato, čelik i votku, smatra kolumnista Die Velta Olaf Gerseman.
Pozivajući se na članak u Zidojče cajtungu, autor je naveo da je svrha sankcija Rusiji, „da se pošalje signal Putinu“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Gerseman je dodao, da je malo verovatno da će ruski lider poslušati takve „predloge“.
Novinar je naglasio da, uprkos embargu na ruski ugalj, čelik, drvo, cement i zlato, trgovina između dve zemlje raste, zbog povećanja cena gasa.
Prema podacima nemačkog statističkog zavoda, zemlja je u junu platila 3,5 milijardi evra za plavo gorivo iz Rusije.
Od maja rast iznosi pet odsto, a u odnosu na jun prošle godine – 39 odsto.
Gerseman tvrdi da, čisto matematički, prihodi od izvoza u Nemačku pokrivaju većinu ruske vojne potrošnje.
On je priznao da je uvoz iz Rusije u fizičkom smislu smanjen za 30 odsto ali je naglasio da nemački cilj, nije postignut.
„Sve se ispostavilo protiv naše računice.
Rusija će uravnotežiti svoj budžet i moći će da ostavi više gasa u zemlji za buduću proizvodnju.
Tako da će još više milijardi evra i rubalja poteći iz Nemačke u Rusiju“, rezimirao je autor.
Nemačka se, nakon što se pridružila antiruskim sankcijama, suočila sa porastom cena energenata i porastom inflacije.
Zbog rasta cena goriva, pre svega gasa, nemačka industrija je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je pogodilo i druge oblasti jedne od najmoćnijih ekonomija Evropske unije.
Zbog nestašice gasa, zemlja bi se uskoro mogla naći u situaciji bez presedana, kada će Federalna agencija za mreže morati da odluči, ko će od industrijalaca dobiti gas, a ko ne.