Ova gljivica također živi u ustima, grlu i polnim organima većine ljudi. Organizam zdravog čoveka drži nivo kandide pod kontrolom, ali ako zbog nekih razloga imunitet padne i gljivica se razmnoži, može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
Nažalost mnogo faktora u našem modernom životu pogoduje rastu kandide. Stres, prekomerno korišćenje antibiotika, nezdrava ishrana, sredstva protiv kontracepcije – sve to utiče na rast kandide u organizmu, koja uzrokuje brojne probleme.
“Gljivice, naročito kandida, proživljavaju i razmnožavaju se na takav način da se hrane telom svog domaćina. Zbog toga osobe koje boluju od hroničnog umora, koji u većini slučajevima nastaje zbog rasta kandide, užasno se osećaju – kako fizički, tako i psihički,” kaže doktor Majk Lambert.
Alternativni lekari već odavno upozoravaju na to da preterano širenje kandide u organizmu može uzrokovati brojne zdravstvene probleme poput hroničnog umora, alergije, artritisa, depresije, probavnih problema itd.
Kandida i rak
PREPORUČUJEMO
Doktor Tulio Simoncini italijanski doktor i stručnjak na području onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma – tvrdi da je karcinom upravo infekcija kandidom, i da teorija konvencionalne medicine o tome, da rak nastaje kao rezultat nepravilnog funkcioniranja ćelija, ne drži vodu.
Doktor Simoncini je lekar u pravom smislu reči, koji je oduvek tražio istinu zbog dobrobiti svojih pacijenata i odbijao da prihvati dogme, koje je nalagala konvencionalna medicina.
Od samog početka svoje medicinske karijere, video je da nešto ozbiljno nije u redu sa konvencionalnim načinom lečenja raka:
“Svuda oko sebe sam video nepodnošljivu patnju. U bolničkim onkološkim sobama deca su umirala. Patio sam, kada sam gledao jadnu decu, koja su umirala od posledica hemoterapije.”
Njegova frustracija i bol pokrenuli su ga da traži nove načine razumevanja ove opake bolesti. Počeo je svoja istraživanja sa otvorenim umom, bez predrasuda i strogih pretpostavki koje jediktirala moderna medicina.
Simoncini je shvatio da mora postojati povezanost između svih vrsta raka – bez obzira na to gde u telu da se nalazili. Proučavajući rak, primetio je da su sve izrasline raka imale istu boju – belu, kao i kandida. Povezavši bele naslage sa kolonizacijom kandide, Simoncini je krenuo sa daljnjim istraživanjem ovog fenomena.
Nakon nekog vremena, Simoncini je shvatio da formiranje ćelija raka nije “greška” u radu organizma, nego zaštitna reakcija organizma na invaziju kandide.
Zaštitna reakcija organizma
Doktor Simoncini objašnjava zaštitnu reakciju organizma na sledeći način:
1. U zdravom organizmu, imuni sistem drži nivo kandide pod kontrolom. Kada je rad imuniteta oslabljen ili poremećen, kandida dobija priliku da se širi i stvara svoje “kolonije”.
ODBIJENO JOJ LEČENJE U DVE DRŽAVE: Mila ima TUMOR, a…2. Na kraju, kandida počinje da napada unutrašnje organe i imuni sistem je prisiljen da reaguje na ovu opasnost na drukčiji način.
3. Ovaj način odbrane podrazumeva izgradnju odbrambene zapreke uz pomoć vlastitih ćelija, koje zovemo “rak”, kako bi se sprečila daljnja invazija kandide na organ.
Konvencionalna medicina tvrdi da je daljnje širenje raka uzrokovano “malignim” ćelijama raka koje su “pobegle” sa izvornog tumora. Međutim doktor Simoncini govori da to nije tako. Daljnje širenje raka je takođe uzrokovano pravim uzročnikom tumora – kandidom.
Na kraju pravi uzročnik raka, kao i drugih bolesti, je oslabljeni imunitet. Kada imunitet funkcioniše pravilno, odmah rešava problem pre nego situacija izmakne kontroli. U ovom slučaju zdrav imunitet drži nivo kandide u organizmu pod kontrolom, sprečavajući njeno daljnje širenje.
Lek protiv kandide
Kada je Simoncini shvatio da je rak uzrokovan kandidom, nastavio je tražiti lek koji bi efikasno ubijao kandidu i na takav način lečio rak. Brzo je shvatio da obični lekovi protiv gljivica ne funkcionišu, jer kandida brzo mutira da bi se odbranila, čak se i počinje hraniti lekom koji je bio namenjen da je ubije.
Umesto toga Simoncini je pronašao nešto puno jednostavnije i bolje – sodu bikarbonu. Da, stara dobra soda bikarbona je dovoljna da reši ovaj problem (ne govorimo o modernoj sodi bikarboni koja sadrži još puno drugih sastojaka). Za razliku od drugih lekova kandida se ne može prilagoditi sodi bikarboni.
Drevni Egipćani takođe su znali za delovanje anti-gljivičnih lekova, a u Indijskoj literaturi za lečenje raka preporučuju se lekovi sa snažnim baznim svojstvima, poput sode bikarbone.
Simoncini je počeo koristiti sodu bikarbonu za uništavanje kandide. Prvim pacijentom je bio Italijan Genaro Sangermano koji je bio pušten iz bolnice DA umire zbog raka pluća. Nakon nekoliko meseci pacijent nije samo da nije umro, nego se odlično osećao i bio je u potpunosti zdrav.
Sudbina otkrića doktora Simoncini
Dalje je sledilo još više slučajeva izlečenja od raka, nakon čega je Simoncini odlučio da predstavi svoja pronalaženja Italijanskom Ministarstvu Zdravstva u nadi da će se nastaviti naučna istraživanja u tom smeru. Međutim, autoriteti ne samo da su ignorisali njegovo otkriće nego su ga i okrivili za “ilegalno korišćenje lekova koji nisu odobreni od strane Ministarstva Zdravlja”.
Nakon duge kampanje ismevanja i ponižavanja, Simoncinija su na tri godine bacili u zatvor zbog “štete” nad pacijentima koje je on izlečio od raka.
Medicinski stručnjaci su smatrali pokušaj lečenja raka sa sodom bikarbonom “ludom” i “opasnom” idejom, a sodu su nazivali “lekom” koji je Simoncini “ilegalno prepisivao svojim pacijentima”.
Na sreću, Tulio Simoncini nije bio kukavica. Kada je izašao iz zatvora nastavio je da širi informacije o svom otkriću preko Interneta i nastupati u javnosti kako bi pomogao što većoj količini ljudi.
Danas dr. Tulio Simoncini uspešno nastavlja da pomaže obolelim od raka koristeći sodu bikarbonu. U nekim slučajevima za izlečenje je potrebno nekoliko meseci, a drugima – samo nekoliko dana, zavisno od toga gde se nalazi rak.
(Autor: Alternativa za vas)