Pitanje svih pitanja u BiH od letos je kako se izvući iz živog peska u koji je ovu državu uvukao bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko kada je nametnuo izmene krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje srebreničkog zločina. Zbog ovog njegovog poteza, zajedničke institucije su u blokadi jer zvaničnici Republike Srpske bojkotuju njihov rad.
S obzirom da „mere“ protiv srpskog političkog rukovodstva nije moguće uvesti ili ne daju efekta, zapadne sile počele su da govore naizgled pomirljivijim tonom, pa je tako 9. decembra Inckov nelegitimni i nepriznati naslednik Kristijan Šmit poručio da će povući zakon kada Parlamentarna skupština BiH usvoji svoju verziju istog. Među „kompromisnim“ predlozima pominje se i predlog lidera SDA Bakira Izetbegovića da se istim zakonom sankcioniše i negiranje genocida u Jasenovcu.
Šmit nudi da povuče „Inckov zakon“, ali uz uslov neprihvatljiv za Srpsku
9 Decembar 2021, 18:50
Za političko rukovodstvo Republike Srpske, ovaj Izetbegovićev predlog je neprihvatljiv. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da su ponude iz Sarajeva tipa „tretiraćemo Srebrenicu i Jasenovac isto, samo su još jedna podvala muslimana u BiH koji pokušavaju da trguju Jasenovcem“.
„Mi ne trgujemo Jasenovcem. Ne moramo dokazivati da je tamo izvršen genocid nad Srbima i da su tamo stradali Srbi i drugi antifašisti. Pa u Sarajevu su za vreme NDH tri gradonačelnika bili muslimani koji su masovno srpski živalj otpremili u Jasenovac. Takođe su podržali Francetića koji je Srbe iz Sarajeva, njih oko 6.000, saterao na Drinu i u jednom danu su pobijeni“, rekao je Dodik.
Jasenovac i Srebrenica nisu za poređenje
Prema rečima Milorada Kojića, direktora Republičkog Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banjaluke, Srebrenica i Jasenovac ne mogu se porediti. Jasenovac je samo detalj u organizovanom genocidu koji se sprovodio u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Srbima, Jevrejima i Romima i pored njega postoji još mnogo drugih stratišta; uz to, genocid u NDH sankcionisan je rasnim zakonima.
„Jasenovac je najveće stratište i zato je on očigledno i predmet ove priče. Ali, u NDH su donošeni rasni zakoni, Srbi su stavljani van zakona – prikazana je u potpunosti jasna namera da se etnički očiste Srbi na razne načine – da se jedna trećina pobije, jedna trećina protera i jedna trećina pokatoliči. To je sve po karakteru i po međunarodnim konvencijama, pre svega po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, genocid. U stvari, na osnovu zločina koji su činjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom II svetskog rata i jeste nastala definicija genocida“, kaže Kojić.
Izveštaj međunarodne komisije je jasan
I Haški tribunal, kao ni pravosuđe u BiH nikada nisu uspeli da dokažu nameru činjenja genocida nad Bošnjacima u srebreničkoj regiji, dok je takva namera u NDH odavno dokazana. Međunarodno i BH pravosuđe pokušavalo je da političkim presudama utvrdi šta se dešavalo u Srebrenici jula 1995, dodaje Kojić.
„Imamo jasan izveštaj Međunarodne nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995, koji jasno i nedvosmisleno određuje karakter događaja u Srebrenici. Niko iz Republike Srpske ne spori da je počinjen zločin nad Bošnjacima u Srebrenici, za razliku od Bošnjaka koji apsolutno spore, a i samo pravosuđe svojim nečinjenjem podržava to sporenje, da su zločini počinjeni takođe i nad Srbima u srebreničkoj regiji“, ističe Kojić.
Naš sagovornik pominje da je u Srebrenici i okolini ubijeno 2600 Srba, kao i da je na teritoriji tog grada postojao veći broj logora za Srbe.
„Upravo iz tog razloga poređenje Jasenovca i Srebrenice i njihovo stavljanje u isti kontekst kroz jedan normativni akt zaista je neprihvatljivo i moglo bi biti tumačeno kao ponižavanje i umanjenje zločina genocida nad Srbima u NDH, a i konkretno u Jasenovcu“, zaključuje Kojić.
Kako je Milorad Dodik naglasio, Inckov zakon mora da nestane iz pravnog okvira BiH i nazvao ga „nakaradnom nametnutom brljotinom“.
„Istog trenutka kad se ukine Inckov zakon mi ćemo se vratiti u zajedničke institucije. Do tada nema razgovora. Kako ćemo odlučivati kad se vratimo, to je naše ustavno pravo“, rekao je on.
U međuvremenu, i ambasadori Kvinte pokušali su da zakon o zabrani negiranja genocida nametnu kao temu na vanrednom sastanku. Međutim, kako saznaju beogradske „Novosti“ srpski predstavnici o tome nisu hteli da razgovaraju.