Код спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу служен је парастос за страдале, а потом су положени вијенци.
Предсједник Скупштине општине Мркоњић Град Стевица Еремија подсјетио је да су Мркоњићани 1996. године, када су се послије избјеглиштва вратили на своја огњиштва, затекли спаљене домове и уништене фабрике, а најболније од свега је било откривање масовне гробнице највеће у Републици Српској.
"Нико за злочине није одговарао, ал` ми ћемо се и даље сјећати наших погинулих бораца и цивила. Ми чекамо правду", рекао је Еремија .
Предсједник општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Здравко Караћ, који је у масовној гробници пронашао брата и мајку од супруге, истакао је да су на данашњи дана прије 25 година призори били стравични.
"Тог 1. априла ништа нам није ишло на руку, вријеме лоше, а ситуација стравична, гробница препуна воде и блата. Неки су погинули ратујући, па су их ту закопали, а сматрам да су све оне које су живе ухватили звјерски мучили и убили", присјетио се Караћ.
Без обзира што и након оволико времена нико није одговарао за те злочине, он ипак вјерује у правду.
"Шта рећи послије 25 године, понављамо исту причу, али вјерујем да ће то на крају бити процесуирано и да ће правда стићи. Мислим да се злочинци не процесуирају зато што нема довољно воље са свих страна", додао је Караћ.
С друге стране, има и оних који вјерују да ће злочини почињени у Мркоњић Граду остати заборављени и да никад неће угледати лице правде. Љубинка Крека је изгубила вољу и не вјерује да ће доћи до тога да неко од одговорних и одговара за недјела која су се догодила у Мркоњић Граду.
"Брат ми је пронађен мртав на Бунаревима, а супруга сам пронашла 1. априла 1996. у масовној гробници. Исте године сам 29. марта добила сина, беба у кући, а сахрана с друге стране. Тешко је и болно сјећање, то се никад не може заборавити", рекла је Крека.
Током агресије Хрватске војске и Петог корпуса тзв. Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године, са огњишта је протјерано више од 120.000 Срба.
Након што је Република Српска поново преузела подручје Мркоњић Града, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница из које су ексхумирана тијела 81 цивила, од којих десет жена, 97 припадника Војске Републике Српске и три припадника МУП-а. Најстарија жртва је имала 90 година, а најмлађа само седам.
Ексхумација тијела из масовне гробнице почела је 1. априла 1996. године, а налази патолога показали су да су све жртве на звјерски начин мучене и убијене.