Knjiga na satiričan i na momente duhovit način opisuje tadašnji svet, a zamišljena je kao niz pisama koje stariji demon piše svom mlađem rođaku kao neku vrstu mentorskih saveta i podučava ga kako da dovede do propasti čoveka (tj. čovečanstvo) o kome u pismima govori samo kao o “pacijentu”.
Jedno od najpoznatijih pisama je i ovo. Pročitajte pažljivo:
“Mladi đavo: I kako ste tolike duše dovukli u pakao?
Stari đavo: Strahom.
Mladi đavo: Izvrsna strategija; pouzdana i uvek efikasna. Čega su se bojali? Mučenja? Rata? Gladi?
Stari đavo: Ne. Bolesti!
Mladi đavo: Zar se u to vreme niko nije razboljevao?
Stari đavo: Da, jeste!
Mladi đavo: Drugi nisu umirali?
Stari đavo: Jesu, umirali su i drugi.
Mladi đavo: Nije bilo leka?
Stari đavo: Pa bilo je.
Mladi đavo: Ne razumem!?
Stari đavo: Pogrešno su mislili da jedino što treba čuvati je životić koji imaju po cenu svega ostalog! Nisu se grlili, pozdravljali, odrekli su se svakog ljudskog kontakta, svega ljudskog! Novca im je ponestalo… izgubili su posao, potrošili ušteđevinu, ali i dalje verovali da su srećni, makar više nisu mogli raditi i zarađivati za hleb! Pameti im je ponestalo … danas bi im mediji rekli jedno, sutra drugo, a oni bi i dalje verovali što čuju! Odrekli su se ličnih sloboda… iz kuća nisu izlazili, nisu šetali, nisu posećivali rođake i rodbinu! Svet se pretvorio u ogroman koncentracioni logor dobrovoljnih zatvorenika! Prihvatili su sve! Sve, samo da bi osigurali svojim jadnim životićima dan više. Nisu imali pojma da je On, i samo On, taj koji daje život i završava ga. Bilo je tako jednostavno! Jednostavno kao i sada.”
— C.S. Lewis (1942)
