Vučić je na konferenciji za novinare nakon sastanka predsednikom Slovenije Borutom Pahorom rekao da je zamolio Pahora da, ako to bude na dnevnom redu Evropskog saveta ili nekog drugog tela EU-a, traži da Zapadni Balkan bude deo podrške u novcu za uvezenu struju.
Upitan da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, Vučić je rekao da svi po svaku cenu žele da se pridruži sankcijama Rusiji. Naveo je da Srbija ima obavezu da se u skladu sa evropskim pravnim tekovinama priključi evropskoj spoljnoj politici neposredno pred članstvo u EU-u.
“Još nas niko nije obavestio da smo pred članstvom u EU-u, a ne vidim ni da planiraju da nas obaveste”, rekao je Vučić.
Upitao je kako to da cela Evropa podržava teritorijalni integritet Ukrajine, a da niko tako nije podržavao teritorijalni integritet Srbije.
“Samo vas molim da se stavite u našu poziciju, u naše cipele, da razmislite dobro šta je realno, a mi i dalje imamo velika neslaganja po pitanju statusa Kosova. I ne zaboravite da imamo nedvosmislenu većinu zemalja koja je na strani međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije UN 1244 i čak 79,8 odsto svetskog stanovništva ne priznaje Kosovo kao nezavisnu zemlju”, rekao je Vučić.
Naveo je da je do subote ujutro u devet sati dvoje građana prihvatilo da promeni tablice na Kosovu, od kojih je jedan zaposlen u institucijama Prištine, dok drugi nije, “tako da im dobro ide”, dodao je.
Pahor je rekao da je došao u Beograd u predvečerje sastanka Brdo-Brioni koji će biti održan 12. septembra da bi se savetovao sa Vučićem, pre svega, u vezi sa evropskom perspektivom Zapadnog Balkana i u vezi s mirom, stabilnošću i razvojem Zapadnog Balkana.
“Mislim da postoji mogućnost da se na kraju sve vođe slože da se Srbiji otvore vrata da završi brže pristupne pregovore i da postane članica EU-a, da do kraja ove nedelje Bosna i Hercegovina dobije status kandidata i da EU konačno ispuni svoju obavezu o viznoj liberalizaciji”, rekao je Pahor.
On je naglasio da je Otvoreni Balkan jedna od retkih konstruktivnih inicijativa koja radi na povezivanju u regionu, naglasivši da je podržava, jer zna da će do kraja godine biti ponovo pokrenut Berlinski proces koji ima mnogo zajedničkog sa Otvorenim Balkanom.
Naglasio je da Otvoreni Balkan nije zamena za evropske integraciju, već da je veliki prijatelj širenja EU-a sa kojom korenspondira.
Pahor je istakao da je prioritet obezbeđivanje mira i stabilnosti i međudržavnoj saradnji u regionu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, rekao je da je stepen poverenja manji nego ranije, ali je zahvalio obema staranama što su “do neke mere rasteretile veliko zgušnjavanje problema po pitanju tablica i ostalih pitanja”.
Rekao je da će u Prištini reći da u septembru i oktobru dijalogom treba rešiti i preostala aktuelna pitanja i da dijalog mora da bude “živahniji”, jer ima suviše nepoverenja, a “osim Prištine i Beograda niko drugi ne može rešiti ta kompleksna pitanja”.
Istakao je i da su “neke stvari dogovorene i potpisane sa obe strane, važe kao sporazumi, ali nisu implementirani” i dodao da je uvek prijateljima u Prištini govorio da obaveze koje su prihvatili moraju ostvariti i da se mora formirati Zajednica srpskih opština, “ako želimo da neki proces bude kredibilan”.
Naglasio je da misli da je projekat Otvoreni Balkan “kao stvoren” da neki problemi, koji deluju nerešivo, budu rešeni, ako bi mu se priključili Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Pahor je istakao da bi želeo da sve države koje bi da uđu u EU podrže i sankcije Rusiji, jer bi to bio “izraz kredibiliteta i verodostojnosti”, da nikada nije podržavao i ni danas ne podržava odluku Srbije da ne uvede sankcije, ali da pokušava da razume tu odluku.
Ocenio je da bi se više razmišljalo o sankcijama Rusiji kada bi postojala “stopostotna evropska budućnost” i veća i odlučnija volja Brisela da brže uključuje države Zapadnog Balkana u EU.