Od svih vrsta, najviše kontroverzi u stručnoj javnosti stvara brojler piletina...
Po zvaničnoj definiciji, brojler piletina je bilo koja vrsta piletine koja je uzgojena isključivo za proizvodnju mesa. Tipična brojler piletina ima belo perje i žućkastu boju kože, a većina brojler pilića kolje se kada su stari između četiri i sedam nedelja. U tom trenutku, pilići još nisu ni dosegli ni fizičku ni mentalnu zrelost, budući da se standardni pilići kolju u 14. nedelji.
Zbog takvih životnih uslova, brojler pilići su podložni mnogim zdravstvenim komplikacijama - skeletne deformacije i disfunkcije su više pravilo nego izuzetak, kao i problemi sa kožom i očima, ali i srčana oštećenja.
Brojleri u trenutku klanja, sa svega četiri do pet nedelja, dosegnu masu od oko tri kilograma, a specifična je za njih i činjenica da se i kokoške i petlovi kolju zbog mesa.
"Svi znamo da domaća piletina ima žutu boju, dok je koža brojler piletine uobičajeno beličaste boje. Međutim, danas ni na to ne možete da se oslonite,
budući da prodavci često bojom za hranu boje piletinu da bude žuta. Takođe, razlika se primećuje i pri termičkoj obradi same piletine - brojler piletina će ispustiti mnogo više tečnosti i masti i biće mnogo tvrđa u odnosu na piletinu iz prirodnog uzgoja", objašnjava za "Blic" nutricionista Branka Mirković, dodajući da se u savremeno doba i "prirodno gajena piletina" kljuka praktično istom količinom hormona i antibiotika, te razlike gotovo da nema.
Ona precizira da tvrđe meso ima manje estrogena (ženski hormon) a više testosterona (muški hormon) i obrnuto, mekše ima više estrogena. Ipak, te razlike u procentima hormona su zanemarive, a štetu svakako čine.
Kako se brojleri kolju sa svega par nedelja starosti, nemaju kada da razviju imuni sistem. Zbog toga ih pre klanja vakcinišu protiv brojnih bolesti - između ostalog, protiv patogena poput salmonele, koja se može preneti
putem jajeta sa kokoške na pile, ali i protiv Njukastlove bolesti, česte ptičje bolesti koja se prenosi na ljude, bronhitisa, pneumovirusa kao i Marekove bolesti. Vakcine dobijaju ili putem spreja ili putem vode.
Iako kruži mit da brojler piletina ima manje kalorija, ali i hranljivih materija u sebi, istraživanja pokazuju da je sadržaj mikronutrijenata manje-više isti u odnosu na organsku piletinu. Razlika je u količini masti na koži - organska piletina ima između pet i 13 odsto manje masti na koži. Međutim, kada se koža odstrani, količina masti u samom mesu je ista u odnosu na brojler piletinu.
Međutim, zabrinjava podatak koji je objavljen u pakistanskom Žurnalu farmaceutske industrije u kome se kaže da je jedno istraživanje pokazalo da konzumiranje komercijalne, odnosno brojler piletine može potencijalno da bude uzrok sindroma policističnih jajnika kod žena, zbog disbalansa
hormona.
Taj podatak, doduše, još uvek nije potvrđen zvanično.
Posledice ovakvog načina uzgoja piletine su više nego vidljive.
"Sigurno primećujete da današnje mlade žene gotovo da nemaju struk, muškarci poprimaju ženske obline, čak i bebe i muškarci imaju celulit - sve to je posledica hormona iz hrane. Pored toga, slučajevi alergija su u konstantnom porastu, kao i rezistencija na antibiotike. Zbog povećanog unosa antibiotika putem hrane, mnogo više ljudi pati od problema sa varenjem", kaže Mirković.
A najopasniji deo piletine su, otkriva, zapravo iznutrice, naročito džigerica, što i ima smisla kada imate u vidu da upravo ona prerađuje sve te silne antibiotike i hormone.
"Posledično, sve mesne prerađevine poput pašteta, salama, parizera, pilećih viršli i sličnih stvari treba izbegavati u širokom luku, jer pileće iznutrice završavaju upravo u njima", ističe Mirkovićeva.
Ona precizira da je jedini slučaj kada možemo da budemo potpuno sigurni u kvalitet je kada lično poznajemo uzgajivača i znamo kako radi.
"Sve ostalo je rizično. Ja samo mogu da kažem da ja svojoj unuci piletinu dozvoljavam da jede jednom nedeljno, i to samo kada insistira", kaže Mirkovićeva.